Neprijatan osecaj pecenja u grudima i grlu efikasno se otklanja biljnim mešavinama, ali i sušenim vocem koje skuplja suvišnu kiselinu
Gorušica je neprijatan osecaj pecenja u grudima uzrokovan vracanjem želudacne kiseline iz želuca do grla, što se javlja usled slabosti donjeg mišicnog prstena jednjaka. Gotovo da nema coveka koji nekada nije osetio ovu tegobu, no, ukoliko se žgaravica cesto ponavlja, ukazuje na stanje u medicini poznato kao gastroezofagealni refluks (skraceno GERB).
Uzrok i simptomi
Osecaj bolnog pecenja i vreline u grlu cesto se javlja zbog preopterecenosti želuca nakon obilnog obroka, ali može biti i posledica konzumiranja nekih namirnica: cokolade, svih vrsta luka, kecapa, senfa, crnog bibera, napitaka kao što su kafa i sok od narandže ili paradajza, gaziranih i alkoholnih pica, kisele hrane – turšije (osim kiselog kupusa) i salata zacinjenih sircetom, pržene i masne hrana. Uz to, životni stil i loše navike (pre svega pušenje), nošenje tesne odece koja pritiska abdomen, kasna vecera neposredno pred spavanje, ali i neki lekovi, mogu lako poremetiti lucenje želudacne kiseline, isto kao i anksioznost i stres. Višak kilograma (usled pritiska na stomak i okolne organe) takode je faktor rizika pa je žgaravica ucestalija kod gojaznih ljudi i trudnica.
Lecenje i ishrana
Gorušica obicno nije opasna, ali ukoliko se javlja cešce od dva puta nedeljno i ne prestaje nakon primene antacida (medikamenata za neutralisanje želudacne kiseline), trebalo bi zakazati lekarski pregled, jer se možda radi o simptomu nekog težeg oboljenja – cira na želucu ili cak kancera.
Oboleli najcešce uspevaju sami da regulišu kiselinu u stomaku, pre svega pravilnom ishranom – do pet manjih obroka dnevno (koji nece opteretiti želudac) i jelovnikom koji sadrži dosta baznih namirnica: brokoli, karfiol, celer, mladi spanac, šparglu, šargarepu, rotkvice i tikvice. Kako proces varenja pocinje još u ustima, hranu bi trebalo dobro sažvakati i ne konzumirati previše topla ili hladna jela. Višak kiseline mogu ”pokupiti” suve smokve i grožde, badem, lešnik, indijski orah i umeboši šljive (fermentisane japanske kajsije) koje regulišu varenje i funkcije želuca, ciste krv i vracaju joj prirodnu baznost (pH 7,35). Kada je rec o vocu, efikasne su jabuke (cak i nakisele) i banane. Trebalo bi izbegavati peciva od belog brašna, dok bi jake zacine (alevu papriku, luk, biber) trebalo zameniti dodacima jelu koji podsticu varenje: mirodijom, lovorom, majcinom dušicom, majoranom, ruzmarinom. Iako je nana poznata po antiupalnom dejstvu, caj od ove biljke nije efikasan u borbi protiv gorušice, jer sadrži supstance koje opuštaju želudacne i mišice jednjaka, pa izazivaju još jacu žgaravicu. Savetuje se izbegavanje obroka neposredno pre odlaska na pocinak, a ako se gorušica javlja nocu, ležanje na levom boku može ublažiti tegobe. Isto tako, simptomi se mogu umanjiti spavanjem na uzdignutom uzglavlju, ali bi podloga trebalo da bude cvrsta, jer dodavanje još jednog jastuka nece izazvati pravi efekat.
Recepti:
Laneno seme i crni gavez
U avanu izdrobiti osušen koren crnog gaveza, pomešati ga sa lanenim semenom, preliti ohladenim cajem od kamilice, ostaviti da odstoji sat vremena i povremeno promešati drvenom kašikom. Potom caj procediti i piti nezasladen pola sata pre jela. Konzumirati dve-tri šolje dnevno…
