Ubrzan puls prilikom mirovanja utrostrucuje rizik od prerane smrti, a šanse su vece cak i ako je pojedinac u dobroj kondiciji i zdrav.
Ubrzan puls pri mirovanju, izmeren barem pet minuta po prestanku s aktivnostima, može cak da utrostruci šanse od prerane smrti, pokazalo je novo istraživanje danskih naucnika.
Iako se puls od 60 do 100 otkucaja u minuti pri mirovanju smatra normalnim, studije su pokazale da se rizik od prerane smrti menja i unutar ovog raspona.
Puls izmedu 51 do 80 otkucaja u minuti povezan je s 40 do 50 posto povecanim rizikom od prerane smrti u poredenju s onima koji imaju 50 i manje otkucaja u minuti.
Puls od 81 do 90 otkucaja u minuti udvostrucuje rizik od prerane smrti, a onaj više od 90 otkucaja u minuti utrostrucuje.
Ranija istraživanja su ustanovila da sredovecni ljudi s ubrzanim pulsom verovatnije umiru od srcanih bolesti.
Redovno vežbanje uglavnom rezultira sporijim pulsom u mirovanju, ali je nova studija otkrila da su u slucaju da ipak imaju ubrzani puls ugroženi i oni cija je telesna kondicija iznad prosecna, upozoravaju autori studije.
Danski naucnici merili su puls kod oko 3.000 sredovecnih muškaraca koje su o zdravstvenim navikama intervjuisali 1971. godine. Oni su još jednom pregledani u periodu od 1985. do 1986, kada im je ponovo meren puls.
Šesnaest godina kasnije naucnici su pregledali podatke s namerom da vide koliko njih je živo. Ispostavilo se da je oko 40 odsto umrlo do 2001. godine. Rezultat je takode pokazao da su oni s najbržim pulsom imali i najveci rizik od prerane smrti, bez obzira na telesnu kondiciju.
Zbog toga lekari preporucuju preduzimanje mera prevencije, a to su pre svega dobra telesna kondicija, uravnotežena ishrana i prestanak pušenja.
.
