22. 04. 2013. 21:26h | B92| foto: www.fastcompany.com
Kako bi izgledalo kada bi se bolnice vodile poput lou-kost avio kompanije? Rezultat bi mogao da zapanji ukoliko pogledate "Narayana Hrudayalaya" klinike u Indiji koje su vec pocele da funkcionišu po ovom principu. Na žalost, kada se uporede uslovi u njima i u našim državnim bolnicama, ispada da su naše vec lou-kost. Lou-kost bolnica: Veliki prozori umesto klime, a rodaci previjaju pacijente
Ove bolnice grade se iz unapred izgradenih delova, ne poseduju klimu, a posetioci prolaze kroz kratak kurs kako bi bili u stanju da pomognu u post operativnoj nezi. Grupa koja stoji iza ovih klinika veruje da može da cenu operacije srca smanji na svega 800 dolara.
"Današnje zdravstvo poseduje fenomenalne servise. Skoro svaka bolest može biti izlecena, a ukoliko ne možete da izlecite pacijente, možete im pružiti smislen život", izjavio je osnivac kompanije Devi Šeti, jedan od najpoznatijih srcanih hirurga. "Medutim, koji procenat ljudi na planeti sebi može da priušti takvu negu? Sto godina posle prve operacije na srcu, svega 10 odsto svetske populacije sebi može da priušti vrhunsku negu".
Vec poznat po svojoj "fabrici za srca" u Bangaloru, gde se obavlja najveci broj operacija na srcu na svetu, najnoviji projekti predstavljaju ultra-jeftine bolnice. Prva bolnica od jednog sprata u Misoru sagradena je za svega 7,4 miliona dolara u roku od 10 meseci. U njoj se obavljaju operacije na srcu, mozgu i bubrezima, a Šeti se hvali kako je sagradena samo sa delicem sredstava u poredenju sa bolnicama koje se grade u bogatim zemljama.
"Uskoro ce u Londonu biti izgradena bolnica koja ce koštati preko milijardu funti, dok u Americi grade objekat sa 200-300 kreveta po ceni od 600 miliona dolara. Naš cilj je da sagradimo i opremimo bolnicu za 6 miliona dolara i za 6 meseci", objašnjava Šeti.
Objekat u Misoru predstavlja njegovu viziju buducnosti zdravstva u Indiji – model koji ce dodatno pojacati reputaciju Indije kao centra za jeftine inovacije. Klima u objektima rezervisana je samo za operacione sale i odeljenja intenzivne nege, a ventilacija dolazi od velikih prozora na ostalim odeljenjima. Rodaci pacijenata koji posecuju bolnicu prolaze cetvorocasovni kurs za medicinske sestre i od njih se ocekuje da menjaju zavoje i obavljaju druge, manje zahtevne zadatke.
U svojoj arhitekturi Šeti je odbio model zgrade sa više spratova pošto to iziskuje skupe temelje i celicna ojacanja, kao i liftove i komplikovane protiv požarne sisteme. Najveci deo objekta unapred je izgraden i sastavlja se na licu mesta, a pored bolnice u Misoru uskoro bi trebalo da se otvore i objekti u drugim gradovima.
Svaka od njih svoje postojanje duguje Šetijevoj bolnici za bolesti srca u Bangaloru koja je otvorena 2001. godine. U njoj se svakoga dana obavi 30 operacija na srcu po ceni od 1.800 dolara. Za vecinu pacijenata ova cena može biti veca, ali oni najsiromašniji ne placaju ništa.
Kada posluje sa dobavljacima opreme, Šeti funkcioniše kao veliki supermarket kupujuci skupe stvari, poput srcaih ventila, u velikoj kolicini kako bi dobio popust. Operacione sale rade od ranog jutra pa sve do kasno uvece, šest dana u nedelji. Ovaj sistem inspirisan je lou-kost avio-kompanijama koje gledaju da njihovi avioni što duže budu na nebu.
Svi hirurzi imaju po nekoliko operacija dnevno u poredenju sa hirurzima u bogatim zemljama koji imaju svega nekoliko zahvata nedeljno. "Shvatili smo da što imamo više operacija, naši rezultati opstaju bolji a cena usluge pada".