Da li ste zavisni od drugih ljudi?
| Ivana Paunović, psiholog-master, OLI Psihološki savetnik
Teškoće u funkcionisanju, nisko samopouzdanje, potčinjavanje i
tendencija dopuštanja drugima da preuzmu odgovornost umesto njih,
opisuje zavisne osobe.
Govorimo o osobama koje su sklone ostajanju u odnosu u kojem
se sa njima loše postupa iz straha da ne budu same. Grčevito se hvataju
za drugog, čak i kada je odnos u kome su disfunkcionalan. Imaju teškoća
da započnu nešto novo, kritika i neodobravanje ih lako pogodi, dok
anksioznost i hroničan stres prati veći deo njihovog života.
Izbegavanje konflikta po cenu gubljenja identiteta najtipičniji je znak
da je u pitanju zavisan tip ličnosti. Žive svoj život kroz druge i za
druge, srećni su samo kada su i drugi srećni. U potpunosti se
podčinjavaju željama onih koje vole, zanemarujući svoje potrebe i svoju
ličnost.
Navedene karakteristike, međutim, često su vrlo
poželjne u našoj kulturi. Podstiče se potreba da smo srećni samo kada su
i drugi srećni, da se žrtvujemo za druge i dajemo im što više sebe.
Međutim, da li je i u ovom slučaju važno pitanje granica, količine, i
šta to još može da se krije iza ovog ponašanja.
Za tebe daću sve!
Zavisni tip ličnosti na površini zrači toplinom i druželjubivošću,
ali ispod toga krije se ličnost koja vidi sebe kao bespomoćnu, sa
strahom da preuzme bilo kakvu inicijativu. O njima neko uvek mora da
brine, moraju naći osobu koja će biti za to zadužena, a zauzvrat u njima
ostaje submisivnost, potpuna potčinjenost.
Životne okolnosti
neretko zahtevaju od čoveka da se oslanja sam na sebe i malo je onih
koji se mogu lagodno osećati u takvim situacijama. Zavisne osobe,
međutim, karakteriše panika u koju upadaju u takvim situacijama.
Uznemirenost ih preplavljuje i ne nalaze načina da se nose sa situacijom
bez druge osobe pored sebe.
Prepuštajući kontrolu nekom
drugom, često guše partnere, a zauzvrat jačaju svoju ranjivost. Kako se
ne bi našli u situaciji da ih neko ostavi, u potpunosti zadovoljavaju
želje i potrebe drugih u svom životu. Organizuju život tako da izbegnu
svaku situaciju u kojoj bi morali da se založe za sebe. Ukoliko se
odnos, pak, prekine, ostaju očajni u svojoj tuzi koja može dugo trajati,
povlače se u sebe, razočarani. Ovaj tip ličnosti ne traži podršku samo u
teškim situacijama, njima treba neko čak i za rutinske odluke.
Osnovne karakteristike zavisnog tipa ličnosti: · teškoće u donošenju svakodnevnih odluka bez saveta i ohrabrivanja drugih
· potreba da drugi preuzmu odgovornost za najveći deo odluka u njihovom životu
· nemogućnost iskazivanja neslaganja bilo koje vrste usled straha od gubitka podrške
· nemogućnost iskazivanja inicijative i samostalnog delovanja, usled nedostatka samopouzdanja
· spremnost da se podčini i zadovolji druge čak i kada se ne oseća prijatno radeći to
· izrazit osećaj neprijatnosti i bespomoćnosti kada su sami, usled straha da neće moći da brinu o sebi
· kada se jedna veza završi odmah traže drugu kako bi se osigurala veza sa nekim i zaštita
· nerealističan strah i preokupiranost idejom kako će biti ostavljeni
Odnosi sa drugima
Odnosi sa drugima ključni su za razumevanje zavisnog tipa ličnosti.
Ovakav tip ličnosti, postaje izuzetno anksiozan u novim situacijama i
odnosima, razdvojenost i granice u odnosu čine da se osećaju
preplavljano i neprijatno. S toga se javlja potreba da se potčine i
izbegnu svaki mogući konflikt i ispoljavanje agresije.
Skloni su da grade disfunkcionalnu bliskost u odnosima.
Preterana bliskost najčešće donosi više štete nego koristi. Neretko se u
dugim vezama i brakovima, kod jednog partnera javlja osećaj gubljenja
sopstvenog identiteta kroz stopljenost sa partnerom, gubljenje granica,
kada oba partnera isto misle i osećaju, isto se ponašaju.
Treba
naglasiti da je bliskost sa partnerom bitna i poželjna za izgradnju
svake veze, međutim, ukoliko partneri gube individualnost i osećaju se
kao jedna osoba dovode u rizik svoj odnos, često bez svesnosti o tome,
bar na početku.
Sigurni znak da je neko u ovakvom odnosu je
potpuno odsustvo konflikata i idila, koja je samo privid. Dobar odnos se
ne ogleda u neprekidnoj harmoniji već podrazumeva povremene razmirice. U
prijateljstvu ili ljubavnim vezama, u kome postoji ovakva povezanost
svako neslaganje može biti razlog prekida odnosa.
Kada dođe do
ugrožavanja ovakvog odnosa javljaju se osećanja krivice. Osoba se oseća
loše zato što je htela nešto za sebe, a to nije bilo u skladu sa
partnerovim željama. Sa druge strane, druga osoba se oseća ljuto jer se o
nju partner „ogrešio“. Oseća se kao žrtva prema kojoj su se poneli
nepravedno. Ona traži da se ,,prestupnik“ oseća krivim za ono što je
uradio i da onda uloži ozbiljne napore kako bi ispravio stvari.
Povređena strana ume da bude neobjektivna i da ima nerealne zahteve.
Javlja sa samosažaljenje, oplakuje sopstveni život i uporno postavlja
pitanje kako je druga osoba mogla da bude tako bezosećajna i da je
toliko povredi. Da bi ojačala svoju poziciju, ona se pravi još više
slabom, što izaziva opet povećan osećaj krivice kod partnera i tako u
krug.
Svoju potrebu da odgovornost prebaci na drugu osobu i
jača disfinkcionalnu bliskost, zavisni tip ličnosti pravda, često
nerealnim ocenjivanjem druge strane: „ On/a je tako sposoban, snažan i
vlada svakom situacijom“. Samim tim okruženje ovog tipa ličnosti čine
osobe koje o njoj vode brigu u zamenu za njenu potčinjenost. Ona zahteva
da iznova bude u nešto uveravana umesto da traži rešenje. Najčešći
problem u ovakvim situacija je upravo to što se retko dešava da i jedna
strana u odnosu primeti koju je ulogu prihvatila.
Biti potreban
nekome, biti mu podrška i „rame za plakanje“, a zauzvrat dobijati
zahvalnost, u bilo kojoj vrsti odnosa, često je potrebno mnogima,
međutim pitanje je da li se odnos zasniva samo na tome, da li je veza
između dve osobe zasnovana samo na potrebi jedne strane da ne bude sama,
a druge da nekome bude potrebna.
A šta ti misliš?
Kada su pod stresom, kada život zahteva nalaženje rešenja, zavisni
tip ličnosti sklon je da preuzme tuđe mišljenje kao svoje. Na pitanje o
problemu odgovori su „On/a misli da“.
Fokusiranost na druge,
pasivnost, podrška i zaštita koja se očekuje iz okruženja su ključne
reči za razumevanje odnosa koje grade. Skloni su da sve što čuju od
drugih razumeju kao uputstva za ono što treba da misle i osećaju i kako
treba da se ponašaju.
Pored toga, karateriše ih određeni stepen
lakovernosti i naivnosti. Ulaženje u nove situacije bez nepoverenja
može pozitivno da utiče na njeno dalje pozitivno razvijanje. Međutim,
određeni stepen kritičnosti je poželjan kako bi mogli da budemo svesni
situacije sa svih strana. Kod zavisnih osoba, ona gotovo potpuno
izostaje.
Emotivnu težinu zavisne osobe osećaju najviše kroz
nemoć i osećaj neadekvatnosti. Kako bi se sa tim izborili, biraju
strategiju vezivanja za druge koja bi ih stalno uveravala u suprotno.
Ovo je jedan od razloga zašto izbegavaju takmičenja bilo koje vrste.
Zavisni tip ličnosti na poslu
Zavisne osobe na prvi pogled deluju veoma mirno i blago, podstiču topla
osećaja kroz ljupkost kojom zrače. To su one osobe koje najveći broj
ljudi poželi da zagrli i poljubi bez jasnog razloga za to.
Kako
se celog života uče strategijama izbegavanja konflikta, vremenom
postaju pravi majstori za razumevanje istih. Retko će se naći u
konfliktnoj situaciji na poslu. Ova veština je poželjna, i mnogi koji je
nemaju rade na njenom razvijanju. Međutim, kod zavisnih osoba
razumevanje i izbegavanje konflikta nije u cilju razvoja zdravog odnosa,
već u cilju razvoja zavisnosti i izbegavanja ispoljavanja agresivnosti.
Postaviti novi životni cilj, strategiju dolaženja ka njemu,
činjenje prvog koraka u manje poznato, najčešće, nije lak posao.
Međutim, kada su u pitanju zavisne osobe, za njih je ovo gotovo
nemoguće. Njihova „strategija“ je preuveličavanje svega potrebnog da se
cilj ostvari. Čak i kada se upuste u nešto novo, zadatke će obavljati
neodlučno, tako da se unapred osećaju poraženo.
Poseduju
intimno ubeđenje da ne žive prema očekivanjima i da su neadekvatni.
Iskustvo ih je naučilo da je najbolje rešenje potčiniti se nekoj
zaštitničkoj figuri koja će umesto njih uvek da se bori sa svim što
život nosi. Autentična inicijativa konstantno nedostaje. Pokretačka
energija uvek dolazi od nekog drugog. Ostavljaju utisak nesposobnosti za
delovanje van ličnih, uskih okvira.
Odnosi sa drugim osobinama
Kada je zavisnost u kombinaciji sa histrioničnim crtama, neretko se
pasivnost transformiše u zavođenje, koje služi svrsi potrebe za
zavisnošću. Kada se zavisnost poveže sa nekim narcističkim crtama,
arogancija bude donekle umekšana, dok u slučaju povezanosti zavisnosti i
izbegavajućih potreba, strah od odbijanja i podsmeha je izraženiji pa
se povećava potreba ka držanju uz bilo kakvu podršku koja se može naći
koliko god da je neadekvatna.
Pored toga, ovaj sklop ličnosti
sklon je učestaloj anksioznosti i agarofobiji ( strah od otvorenih
prostora i javnih mesta) kao i depresiji.
Psihoterapija i zavisni tip ličnosti
Kroz psihoterapijski rad nakon prevazilaženja stava potčinjenosti
razvija se poverenje. Pobuđuje se afirmacija sopstvene ličnosti, radi se
na pojačavanju verovanja u samostalno funkcionisanje, bez potrebe za
potčinjavanjem.
Od ključne važnosti je uviđanje da nije svako
samopotvrđivanje kobno po odnos, da ga neće ugroziti i da neće navesti
druge u napad. Kroz novu perspektivu uviđa se odnos potčinjenosti i
samopotvrđivanja.
Putem psihoterapijskog rada ličnost se ne
transformiše u nešto potpuno drugačije, osobine koje osoba poseduje
prilagođavaju se autentičnim potrebama- jačanjem snaga i minimiziranjem
slabosti.
Sa ovim problemom često se radi u okviru partnerskog savetovanja sa generalno dobrom prognozom.
Osoba
radi na razumevaju svog ponašanja, mišljenja i svojih osećanja. Razvija
se zdrava interakcija sa okolinom, koja ohrabruje i jača
individualnost.