desk - 29. april 2013. u 07.04
![]( "20130429_psiha.jpg")
Depresija ce do 2020. godine biti drugo po ucestalosti oboljenje koje izaziva onesposobljenost za rad, upozorili su zvanicnici Ministarstva zdravlja Srbije.
Procenjuje se da u Srbiji oko 300.000 ljudi boluje od ovog psihickog oboljenja, a godišnje oko 1.400 osoba digne ruku na sebe
Sudimo li prema najnovijim epidemiološkim podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki deseti covek ima melanholican pogled na svet, a procene govore da ce depresija za sedam godina postati vodeci uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj polovini covecanstva i drugi po redu uzrok smrtnosti u opštoj populaciji - odmah posle kardiovaskularnih bolesti.
Statistike govore da svaki dvadeseti stanovnik planete ima barem jednu depresivnu životnu epizodu i neumoljivo tvrde da dame tri puta cešce pate od melanholicnog pogleda na svet.
Svake godine oko 1.400 osoba u našoj zemlji digne ruku na sebe, a ovaj podatak dobija na znacaju ako se ima na umu da su depresija i suicid psihološki „braca blizanci”.
Otac psihoanalize Sigmund Frojd tvrdio je da je depresija drugo ime za „tugovanje koje prede šestu nedelju trajanja”, a savremeni citaci duše smatraju da je ona zajednicki psihijatrijski imenitelj za jaku tugu, potištenost, dominaciju crnih misli i secanja, turobno raspoloženje, razdražljivost, pesimizam, beznade, bespomocnost...
Psiholozi takode stoje na braniku teze da je depresija „ocajnicki krik za ljubavlju” i na podlozi te definicije baziraju svoje objašnjenje zbog cega se melanholicni pogled na svet daleko cešce nalazi na zdravstvenim kartonima lepše polovine covecanstva.
„Ženski pol se znacajno razlikuje od muškog i to ne samo u anatomiji tela vec i po anatomiji duše. A naša razlicitost najviše dolazi do izražaja kada su u pitanju bolesti emocija, koje se duplo cešce javljaju kod žena nego kod muškaraca. Ako imamo na umu da je priroda ženama, zbog onih devet meseci materinstva, dala potpuno drugaciji emotivni program i ucinila ženske emocije razudenijim, kompleksnijim, bogatijim, složenijim i kvalitativno drugacijim, onda ne treba da cudi podatak da su žene neuporedivo ranjivije od muškaraca”, objašnjava za „Politiku” Maja Antoncic, klinicki psiholog.
Ona kaže da ce „razloga” za depresiju žena biti sve više u buducnosti. Naime, statistika porodicne patologije vrlo jasno svedoce da se svaki treci brak na planeti raspada. Ako se ima na umu da je ženi ostvarenost u ulozi supruge i majke veoma znacajna, onda ne trebaju da cude sumorne prognoze o porastu depresivnih dana u bliskoj buducnosti.
Ona, medutim, dodaje da depresija nastaje kao „logicna” psihološka posledica cinjenice da društvo pred savremenu ženu postavlja brojne zadatke: od nje se ocekuje da ima „sve petice” i kod kuce i na poslu, da bude savršena supruga, majka i domacica, i da istovremeno izgleda mladoliko i poželjno.
Mnoge žene ne uspevaju da se približe ovom idealu i zbog toga se osecaju kao psihološke „gubitnice”. Depresija nastaje kao rezultat spoznaje da nisu uspele da ostvare ove uloge.
„Depresija je i drugo ime za osecaj bezvrednosti, krivice i suvišnosti, za dominaciju misli ´Mene niko ne voli´ i ´Ja nikome nisam potreban´, za usamljenost i nesposobnost uživanja u stvarima koje su nam nekada pricinjavale zadovoljstvo, za bezvoljnost i letargiju, ali i oslabljenu koncentraciju, poremecaj pamcenja, umor, iscrpljenost i manjak energije. Ova psihicka bolest cesto ide ruku pod ruku i sa smanjenjem apetita, iako je za atipicne slucajeve depresije karakteristican veliki porast telesne težine. Poremecaj spavanja takode je cest simptom depresije - gotovo 80 odsto bolesnika žali se na smetnje prilikom uspavljivanja i na rano jutarnje budenje”, zakljucuje ovaj psiholog.
Za depresiju, kao i za vecinu psihijatrijskih bolesti, vezane su mnogobrojne predrasude, a jedna od najrasprostranjenijih jeste da ce depresija proci sama od sebe, pa lecenje nije ni potrebno.
Na uobicajen laicki savet - promenom okoline, proci ce i depresija, psiholozi odgovaraju: depresija je kao kofer - putuje zajedno sa njegovim vlasnikom i žestoko demantuju popularno uverenje da je ona zaštitni znak slabih i nemocnih. (Mondo)
