Foto-ilustracija: Freedigitalphotos.net / renjith krishnan
Neke bakterije su zdrave. Upravo zbog toga se korišcenje antibakterijskih sapuna kao i ispiranje antisepticnom vodicom ne preporucuje uvek, jer se na taj nacin spiraju i bakterije koje su korisne za zdravlje. U našoj blizini živi 100 triliona bakterija, a 95 odsto njih živi u našoj utrobi. Ostale kolonije nalaze se na našoj koži, respiratornom sistemu i genitalijama.
Vecinom su bezopasne i korisne za nas, ali tu su i “loše bakterije“, koje mogu biti loše za zdravlje. Ipak, nismo bolesni, buduci da je naše telo zaseban ekosistem u kojem bakterije održavaju stalnu ravnotežu. Ukoliko se ravnoteža poremeti, dolazi do bolesti. Pogledajte neka od otkrica o dva kilograma bakterija koje žive u nama.
Bakterije koje teraju depresiju
Neke od bakterija u našem organizmu mogu da uticu na raspoloženje. U jednoj studiji, miševi su hranjeni lactobacillusom (bakterijom koja živi u našem stomaku) i bili su mnogo manje nervozni. Razlog za to je taj što ove bakterije proizvode GABA, moždanu hemikaliju koja ima smirujuci uticaj.
Foto-ilustracija: Freedigitalphotos.net / Ambro
Bakterije su dobre za kožu
Uobicajena je zabluda da je cištija koža automatski i zdravija. Bakterije koje žive na našoj koži imaju veoma bitnu ulogu. Ukoliko cesto perete ruke, one se isuše. To je zbog toga što isperete svu masnocu, ali i veliki broj bakterija koje održavaju stanje kože. Ukoliko preterano koristite sapun i deterdžent, neki mikroorganizmi ce nestati, a drugi postati dominanti. Prema recima Marka Fieldra, medicinskog mikrobiologa na Univerzitetu Kingston, to može da dovede do problema poput dermatitisa.
Foto-ilustracija: Freedigitalphotos.net / marin
Poljupcem razmenjujemo i bakterije
Svaka osoba ima svoju mešavinu bakterija, baš poput otisaka prstiju. Ukoliko živite s nekom osobom, ona ce verovatno imati slicne vrste bakterija kao i vi, buduci da se bakterije prenose izmedu ljudi. Svaki put kada poljubite nekoga, razmenite oko milion bakterija, pa tako mikrobiologija vaše utrobe postaje slicnija onoj vaših najdražih.
Foto-ilustracija: Foter/Brandon Christopher Warren
Bakterije mogu da vas spasu od srcanog udara
Ljudi s aterosklerozom imaju drugacije bakterije od ljudi koji je nemaju. Švedski istraživaci pronašli su glavne razlike izmedu bakterija u utrobi ljudi koji su imali moždani ili srcani udar od zdravih ljudi. Smatra se da zdravi ljudi imaju više bakterija koje proizvode karotenoid, antioksidant koji štiti od angina i srcanih i moždanih udara.
Foto-ilustracija: Freedigitalphotos.net / Ohmega1982
Transfuzijom bakterija protiv infekcija
Klinicka testiranja pokazala su da je korišcenje “dobrih” crevnih bakterija efikasnije u borbi protiv infekcije nego antibiotici. Šesnaest pacijenata sa bakterijskom infekcijom creva dobili su “transplantaciju” bakterija cetiri puta dnevno tokom cetiri dana. Više od 80 odsto obolelih bilo je izleceno, za razliku od 31 odsto pacijenata koji su odabrali antibiotike. Lorens Brent, profesor medicine na Albert Ajnštajn medisinskom koledžu u Njujorku, smatra da na ovaj nacin može da se lece i druga stanja, poput pretilosti i Parkinsonove bolesti.
Foto: Flickr/ashley rose
Neke bakterije održavaju liniju
Bakterije pronadene u utrobi gojaznih osoba efikasnije su u izvlacenju kalorija iz hrane. Smatra se da su efikasnija za cak 10 do 15 odsto. Testovi na miševima pokazali su kako su se miševi kojima su ubacene bakterije iz utrobe gojaznih miševa udebljali više od onih kojima su ubacene bakterije mršavih miševa.
Foto-ilustracija: freedigitalphotos.net / photostock
Bakterije pomažu pri delovanju lekova
Bakterije u utrobi odreduju na koji ce nacin naš organizam da reaguje na lek. One uticu na lekove i menjaju njihovu apsorpciju i toksicnost, a moguci su i dobri i loši efekti. Ovo objašnjava zašto ljudi razlicito reaguju na lekove i zašto lekovi nekada jednostavno prestaju da deluju na osobe kod kojih su ranije bili efikasni.
Foto: sxc.hu
Smanjuju rizik od raka
Istraživaci proucavaju bakterije u utrobi, posebno Ešerihiju koli, kako bi utvrdili njihovu povezanost sa rakom debelog creva.
Nekada Ešerihija koli može biti sasvim bezopasna u utrobi zdravih ljudi, ali problem nastaje u slucaju upale, do cega dolazi ukoliko su creva oštecena. Prema recima Berija Kembela, fiziologa Univerziteta u Liverpoolu, to smanjuje broj “dobrih” bakterija a povecava prisustvo same Ešerihije koli.
Foto: Profimedia
Kljuc imuniteta kod beba
Tokom prva tri meseca trudnoce, “dobre” bakterije iz majcinog organizma prelaze na bebu. Tokom porodaja, bebe dolaze u susret sa novim bakterijama. Deca rodena prirodnim putem imaju drugacije kolonije bakterija od dece koja su rodena pomocu carskog reza. Ta deca su i zdravija, buduci da kolonije bakterija iz utrobe ojacavaju imunološki sistem.
Foto: Sxc.hu
Važno je i šta jedemo
Bakterije iz stomaka žive od onoga što jedemo i ostataka mrtvih celija pa se tako kolonije razlikuju u zavisnosti od naše ishrane. Ishranom bogatom masti i ugljenim hidratima možemo prilicno da uticemo na naše zdravlje, buduci da takva ishrana najviše pogoduje bakterijama u organizmu. Da li ce to biti dobro ili loše za organizam, zavisi od kolonija koje se vec nalaze u nama.
( Tamara Milic / Klix.ba )
