Svake godine u Srbiji je oko 20.000 žena na bolovanju zbog trudnoce,a godišnje se obavi 70.000 porodaja. Žene radaju kasnije i beže od stresa.
Da li je "drugo stanje", kako je narod odavno nazvao period u kojem žena ceka prinovu, u Srbiji postalo – bolest? Na ovakav zakljucak mogao bi nas navesti broj bolovanja: 12.500 trudnica bilo je na bolovanju tokom prvih šest meseci prošle godine i približno isti broj do kraja godine. Prema podacima Republickog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), samo dve dijagnoze, odnosno šifre bolovanja: krvarenje u pocetku trudnoce kod 28,3 odsto žena i kontrola trudnoce 4,77 odsto, cini 33 odsto svih ukupnih bolovanja. Na trecem mestu bolovanja dužih od 30 dana tek je bio bol u ledima, koji je svuda u svetu na prvom mestu.
Švajcarska 14 nedelja
Holandija 16 nedelja, obavezno je korišcenje i cetiri nedelje bolovanja pre porodaja
Makedonija 9 meseci
Novi Zeland 14 nedelja pre porodaja, žena dobija 75 odsto plate i porodiljsko odsustvo od godinu dana
Nemacka godinu dana, na bolovanje se najcešce odlazi u osmom mesecu trudnoce
Kanada 17 nedelja porodiljskog i 36 nedelja roditeljskog bolovanja, ukupno 53 nedelje sa bebom
Srbija godinu dana, žena na bolovanje mora da ide 28 dana pre porodaja
U Srbiji se godišnje obavi oko 70.000 porodaja, dok cak oko 20.000 trudnica otvara bolovanje. Žena koja se nedavno porodila u 61. godini, posao stomatologa radila je i u osmom mesecu trudnoce, kao što je redovno išla i na specijalizaciju, dok mnoge duplo mlade žene vec od treceg meseca trudnoce prestaju sa radom.
Profesor dr Željko Mikovic, nacelnik Odeljenja visokorizicnih trudnoca u Ginekološko-akušerskoj klinci u Beogradu za "Politiku", kaže kako ima opravdanja za ovako veliki broj bolovanja trudnica.
– Prvo dete danas žena rada 10 godina kasnije u odnosu na pre na primer tri decenije, a priroda nije promenila strukturu i biologiju radanja. Samim tim što starije žene radaju imamo i mnogo više hronicnih bolesti. Osim toga puno trudnoca je ostvareno pomocu vantelesne oplodnje. Takode, imamo naciju koja je bolesnija, gojaznija, sa više hronicnih bolesti u mladim godinama, što je posledica promenjenog nacina života u poslednjih 30 godina, kaže naš sagovornik.
Po recima ovog ginekologa, došlo se do saznanja da se mnoge komplikacije u trudnoci javljaju kod žena kod kojih ne mogu da se prepoznaju faktori rizika: ona u svojoj zdravstvenoj istoriji nema spontane pobacaje, prevremene porodaje, visok pritisak, krvarenja, vidljive infekcije, a ipak dolazi do prevremenog porodaja ili pojave visokog krvnog pritiska (preklampsije) pred sam kraj trudnoce. Komplikacije u trudnoci se ne javljaju samo kod onih žena kod kojih se prepoznaju faktori rizika, nego i kod onih bez vidljivih znakova upozorenja.
– U odnosu na pre 20 ili 30 godina, stres je danas veci, kao tekovina modernog doba. Žena je izjednacena sa muškarcem kada je rec o poslu, ne živi se više skromno i oskudno, a mi živimo u hronicnom stresu, dok se od žene ocekuje da u stresu živi i tokom trudnoce. Da bi izbegla stres, ona bira bolovanje. Kod žena postoji iskonska potreba da dete koje nosi zaštiti i donese na svet, smatra ovaj lekar.
Mirovanje se, po objašnjenju dr Mikovica, zaista smatra nacinom prevencije pomenutih komplikacija.
Sve je veci broj trudnica koje piju lekove ili prolaze kroz mnoge testove i dijagnosticke procedure. Da li je to zaista neophodno, ili je ovde rec o koristi koju od toga imaju lekari i farmaceutska industrija?
– Upotreba lekova je omogucila mnogim ženama koje nisu imale nikakvu šansu za potomstvom da ipak rode. Dok nije bilo insulina ili transplantacije bubrega i dijalize, žena koja je imala šecernu bolest ili popuštanje rada bubrega, nije mogla da rodi. Postoji trend velike primene lekova zbog zaštite od mogucih komplikacija tokom trudnoce. Takode i lekar koji preuzima odgovornost za njenu trudnocu želi da zaštiti i sebe i trudnicu. Žene cesto kažu "pobacila sam jer mi doktor nije dao lek ili zato što mi nije uradio carski rez”. Neki put su u pravu, ali mnogo cešce nisu, navodi dr Mikovic.
U razvijenim evropskim zemljama, pa i u regionu, ne postoji praksa da se trudnicama daje bolovanje samo zato što su trudne. Na odsustvo odlaze žene pred kraj trudnoce ili posle porodaja, a dužina ovog odsustva razlikuje se od zemlje do zemlje.
Veliki broj trudnica koje idu na bolovanje u Srbiji je posledica toga što su se ranije bolovanja u toku trudnoce placala kao i ostala bolovanja: dobijale su 60 odsto vrednosti plate. Sa tim primanjima trudnice su jedva su sastavljale kraj s krajem, pa je, pod pritiskom javnosti, svesti o "beloj kugi" i imperativu da se buducim majkama pomogne, nadeno rešenje da razliku u primanju placa lokalna samouprava.
View the original article here
