| Autor: Hele Jepesen / Boris Rabrenovi? / Odg. urednik: Jakov Leon / dw.de
Lekovi mogu da spasu ?ivot – kada se dobiju i kada mogu da se plate. Generi?ki lekovi trenutno ?irom sveta predstavljaju alternativu skupim lekovima poznatih proizvo?a?a. Nisu lo?ijeg kvaliteta, samo su jeftiniji.
Generi?ki lekovi – farmaceutski preparati koji sadr?e iste aktivne sastojke u istoj koncentraciji kao i firmirani lekovi, na osnovu kojih su nastali - igraju sve ve?u ulogu, ne samo u zemljama u razvoju. U industrijskim zemljama sve vi?e rastu tro?kovi u zdravstvenom sektoru, Generi?ki lekovi nude mogu?nost sni?enja cena, jer su kopiranjem firmiranih lekova jevtiniji i do 90 odsto. Dvadesetogodi?nja patentna za?tita kod mnogih firmiranih lekova je istekla i ti lekovi se sada nude u povoljnijoj generi?koj varijanti. Zdravstveni sistem i pacijenti tako ?tede, a dobijaju jednako kvalitetan proizvod, pi?e Doj?e vele.
Sve je vi?e generi?kih lekova na tr?i?tu
Svetska zdravstvena organizacija redovno objavljuje liste svetski najva?nijih lekova. Sa trenutno 340 aktivnih sastojaka mo?e da se le?i preko 90 odsto svih bolesti. Prema podacima Saveznog instituta za lekove i medicinske proizvode, na nema?kom tr?i?tu odobrena je prodaja 90.000 lekova. Mnogi od njih su generi?ki. Ali, za pacijente to nije od velikog zna?aja.
Granice izme?u generi?kih i firmiranih lekova sve su tanje, ka?e Kristijan Vagner-Alfs iz farmaceutske kompanije BUKO iz Bilefelda. On obja?njava da danas ve?ina velikih farmaceutskih kompanija ima jedan ili vi?e generi?kih lekova u ponudi: „Ve?ina lekova danas se proizvodi u Indiji ili Kini, bez obzira da li se radi o proizvodu namenjenom generi?kom leku ili za firmirane multinacionalne kompanije. Aktivni sastojci po pravilu dolaze iz Indije ili Kine, dakle 80 odsto aktivnih sastojaka.“
Re?enje - lokalna proizvodnja lekova
To ni bi trebalo da ?udi. Postrojenja za proizvodnju u Indiji su do 40 odsto jeftinija nego u Evropi, kao i dnevnice i plate radnika. A osoblje koje je potrebno za proizvodnju u farmaceutskoj industriji dobro je obu?eno. Zavr?na proizvodnja poznatih kompanija, koje svojim imenom garantuju za kvalitet leka, prakti?no mo?e da se izvede bilo gde u svetu, gde se po?tuju proizvo?a?ki standardi. Svetska zdravstvena organizacija ima stroga pravila kada je re? o higijeni, kontrolnim mehanizmima i garanciji kvaliteta.
Eksperimenti na ljudima
Farmaceutske firme nekada?nje Zapadne Nema?ke su svoje nove lekove testirale na pacijentima iz biv?e Isto?ne Nema?ke. Te?ko bolesni ljudi nisu znali da slu?e kao pokusni kuni?i.
Mnogim zemljama u razvoju jo? uvek je te?ko da ispune sve te uslove. Problem bi mogao da se re?i lokalnom proizvodnjom lekova, ka?e Kristof Bonsman, apotekar i ?lan izvr?nog odbora Organizacije za medicinsku pomo? „action medeor“, koja poma?e lokalnu proizvodnju lekova u Africi. Bonsman, me?utim, upozorava: "Kod lokalne proizvodnje se mora voditi ra?una da se ne desi da kvalitet bude lo? iz politi?kih razloga.“
Bonsman smatra da lokalna proizvodnja ne mora po svaku cenu da bude jeftinija od uvozne, ali dodaje da je u zemljama u razvoju snabdevanje lekovima jo? uvek nezadovoljavaju?e: na primer sa lekovima protiv tuberkuloze, malarije, side ili novih globalnih bolesti kao ?to su visok pritisak i dijabetes. Bonsman ka?e i da su mnoge zemlje preplavljene ilegalnim lekovima, koji se prodaju bez garancije i bez prethodnih konsultacija sa lekarom.
Suzane Held je osam godina radila u apoteci bolnice Sveti Benedikt u ju?no-tanzanijskom gradu Ndanda. Dobra iskustva ima i sa uvoznim i sa lokalno proizvedenim lekovima. „Na?i pacijenti se nisu ?alili na nedostatak efikasnosti lekova, kao ni lekari u bolnici. Dakle, pretpostavljam da smo imali prili?nu sre?u sve vreme.“
FOTO: FreeDigitalPhotos.net
