Izvor: Tanjug
Evropska finansijska kriza uzima danak i u ljudskim ?ivotima - samoubistva i infektivne bolesti su u porastu, ali politi?ari se uglavnom ne bave tom temom, upozoravaju zdravstveni analiti?ari.
Znatna smanjenja bud?eta dr?ava pogodjenih krizom i sve ve?a nezaposlenost, guraju sve vi?e ljude u depresiju, a smanjeni prihodi izmedju ostalog zna?e da se manje ljudi nego ranije obra?a lekaru ili mo?e sebi da priu?ti potrebne lekove, izve?tava Rojters.
Rezultat toga je da se od 2007. registruje preokret dugogodi?njeg evropskog trenda smanjenja u?estalosti samoubistava, kao i ?irenje raznih zaraza, uklju?uju?i i infekcije HIV virusom, pa ?ak i malarije u Gr?koj, ukazuje obimna analiza zdravstvenog stanja evropskog stanovni?tva, ?iji su rezultati objavljeni u britanskom medicinskom ?asopisu "Lanset".
Borba protiv takvih zdravstvenih pretnji u najmanju ruku zahteva jake programe socijalne za?tite, isti?u eksperti, ali o?tre mere ?tednje u mnogim zemljama (poslednji slu?aj je Kipar) su razorile takve za?titne mehanizme.
"Postoji jasan problem negiranja zdravstvenih efekata krize, iako su oni veoma o?igledni", isti?e Martin Meki iz Evropske opservatorije za zdravstvene sisteme i politiku, tela pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Komisija EU ima ugovornu obavezu da prati zdravstvene efekte svih svojih mera, ali dosad nije iza?la u javnost ni sa jednom procenom zdravstvenih posledica mera ?tednje, koje name?e tzv. "trojka", u kojoj su, osim njenih, predstavnici Evropska centralne banke i MMF-a, napominje Meki.
Sliku nesposobnost vlada evropskih zemalja da se suo?e sa zdravstvenim konsekvencama svojih politika naru?ava samo slu?aj Islanda, koji ukazuje na mogu?nost alternative.
Uprkos razornoj finansijskoj krizi u kojoj se na?la, ova zemlja je, na osnovu referendumske volje gra?ana, odbacila mere stroge ?tednje i nastavila da ula?e u sistem socijalne za?tite. Zahvaljuju?i tome, na Islandu nisu registrovani uo?ljiviji negativni efekti ekonomske krize na zdravlje stanovni?tva, a do?lo je i do izvesnog privrednog oporavka, iako je inflacija i dalje visoka, isti?e Meki.
U mnogim drugim zemljama, uklju?uju?i ?paniju, Portugaliji i Gr?ku, zdravstveni sistemi su, medjutim, pod velikim pritiskom, ?to izaziva mnogobrojne negativne posledice.
Primetno je da se u tim zemljama pacijenti obra?aju lekaru kad bolest ve? uzme maha, ?to kod njih dovodi do goreg ishoda, a na du?u stazu je mnogo skuplje i za zdravstveni bud?et.
Analiti?ari isti?u da se u Gr?koj bolnice bore da o?uvaju osnovne standarde. U ovoj zemlji su u porastu infekcije otporne na antibiotike, a vlada i manjak mnogih vrste lekova, uklju?uju?i i one za epilepsiju.
