Stara izreka „Ono si što jedeš“ odavno se pokazala ispravnom. Strucnjaci su objedinili svoja znanja i iskustva u pet malih, lako primenljivih saveta za izbegavanje nekih loših navika u ishrani.
Radi sprecavanja konstantnog porasta gojaznosti u Americi, strucnjaci americkog Ministarstva poljoprivrede formirali su listu saveta kako skoro neprimetnim promenama navika u ishrani možete trajno uticati na svoje zdravlje i psihofizicko stanje.
Ako su žitarice, nek' je pola integralno
Gotovo neopaženo proci ce neke od inovacija u svakodnevnoj ishrani, a uticaj može biti veoma veliki. Pravi primer za to je da polovinu žitarica koje unosite zamenite integralnim.
Da li ce to biti užina u vidu nemasnih i neslanih kokica, testenina koja je cesto na trpezi ili trajna zamenom belog hleba i pirinca integralnim, izbor je vaš. Ipak, ne oslanjajte se suviše na etikete u prodavnici.
Marketinški magovi u službi proizvodaca umeju da efikasno upakuju ne tako zdrav proizvod da izgleda potpuno drugacije.
Zavolite povrce
Bogato vitaminima, šareno i ukusno - raznovrsnost povrca ne ostavlja prostora za izbegavanje.
Za uspešno implementiranje ove grupe namirnica, ugodite i svom culu vida. Šarena salata i raznobojan prilog svakom jelu privuci ce pažnju oka, ali i stomaka.
Ne zaboravite voce!
Svakodnevnom konzumacijom prirodnih „slatkiša" dajte primer svojoj deci i mladima u okolini.
Voce ce vam se, kažu strucnjaci, pre prijesti ukoliko vam je stalno na dohvat ruke. I zapamtite, zamene poput sokova se ne racunaju kao dnevni unos - celi plodovi bogati su vlaknima nezamenljivim u ishrani zbog blagotvornog dejstva na organizam, a posebno na digestivni trakt.
Mislite na kalcijum
Mlecni proizvodi koji obiluju kalcijumom bitan su faktor dugovecnosti i vitalnosti.
Ukoliko ste intolerantni na laktozu, postoje adekvatne zamene koje pružaju jednaku kolicinu hranljivih sastojaka, a prijatnog su ukusa.
Ovde igrajte mudro, „kradite" kalorije od sebe birajuci nemasni jogurt umesto pavlake, a punomasne, slane sireve zamenite mladim neslanim. Imajte na umu da su pravi rezervoari kalcijuma mleko i jogurt, ali i koštunjavo voce poput oraha, badema, lešnika.
Proteini bitni kao i vitamini
Vecina ljudi zapravo unosi preveliku kolicinu proteina, ali nezdravih i nepreporucljivih. Šunke, naresci i mesne preradevine imaju nisku nutritivnu vrednost, a zauzvrat, nude mnogo kalorija i visoku koncentraciju natrijuma, ne baš bezazlenu po zdravlje.
Meso i ribu birajte uvek u što izvornijem obliku – sendvic napravite sa grilovanom ili kuvanom curetinom, na primer. Kada god je moguce zakidajte sebi na masnoci, a ukoliko ga vec pripremate sa uljem, protiv viška kalorija borite se birajuci uvek posne komade, izbegavajuci svinjetinu i ribu sa visokim sadržajem masnoca.
