08. 03. 2013. 08:00h | telegraf, Vestionline
U vašim omiljenim jelima kao što su pljeskavice, cevapi, kobasice, cufte, musaka ili sarma mogu se pronaci razne odvratne stvari o kojima verovatno i ne razmišljate, a koje mogu ozbiljno da ugroze vaše zdravlje! Takode, suhomesnati proizvodi i mesne preradevine kao što su salama, slanina i kobasice krivac su za svaki trideseti smrtni slucaj u svetu Ne biste verovali šta sve ovde može da se pronade, a šta je štetno za vaše zdravlje
MLEVENO MESO
Bacili
Iako bakterije žive na prakticno svim površinama planete, pa i na hrani, to su ipak samo površine. Unutrašnjost mišicnog tkiva je relativno sterilna. Zato možete bezbedno jesti tartar biftek, jer visoke temperature prilikom pecenja eliminišu površinske mikrobe, iako je unutrašnjost i dalje sirova. Kod mlevenog mesa to, medutim, nije slucaj, zato što se prilikom fabrickog mlevenja površinski bacilli izmešaju s unutrašnjim delovima u jedinstvenu celinu, što znaci da se ne mogu lako eliminisati termickom obradom. To što roštilj izgleda spolja peceno, ne znaci da su bacilli iznutra pobijeni. Zato je potrebno peci mleveno meso dok unutrašnjost pljeskavica i cevapa ne postigne najmanje 70 stepeni Celzijusa.
Ružicasta slina
U pitanju je termin koji se odnosi na želatinastu supstancu koja nastaje kada se mesnati komadici, žile, telesne tecnosti, masti i razni drugi ostaci životinja smuljaju u jednu masu. Umesto da je bace ili prodaju za proizvodnju životinjske hrane, mnogi u mesarskoj industriji je koriste kao jeftin dodatak mesu u mlevenoj smesi ili kobasicama.
Fekalije
Kada se životinje zakolju i otvore im se stomaci, iznutrice ispadnu zajedno s mesom. To se onda sve skuplja i šalje za mlevenje. Po bakteriološkim istraživanjima, u cak dve trecine uzoraka mlevenog mesa je pronadena bakterija Ešerihija koli. Neki sojevi ovih bakterija su bezopasni i cak neophodni za normalni proces varenja, medutim, mnoge druge mogu da izazovu teške slucajeve trovanja ukoliko se meso termicki ne obradi kako valja.
Superbakterije
Neke od ovih neprijatnosti možete izbeci tako što ce te sami mleti meso kod kuce ili što ce to uciniti mesar na vaše oci, kao i kupovinom od pouzdanih proizvodaca, pa makar bili i malo skuplji nego jeftinije robne marke koje poseduju svoje industrijalizovane pogone za procesuiranje mesa i mesnih preradevina.
Da bi suzbili bakteriloške infekcije kod stoke, uzgajivaci ih kljukaju velikim kolicinama antibiotika. Posledicno, normalni sojevi bakterija se razvijaju u takozvane superbakterije koje su otporne na poznate bakteriološke tretmane. Poznate su varijacije E. Coli, Salmonella, Enterococcus, i Staphylococcus aureus bakterija otpornih na antibiotike koji su pronalaženi u mlevenom mesu. Procenjuje se da se u proseku 13 procenata mesa koje se nalazi u prodaji ima u sebi superbakterije protiv kojih ljudi nemaju nikakvih lekova.
Lekovi, hemikalije, pesticidi i metali
Sve ovo ulazi u meso kroz zagaden lanac ishrane životinja i može se naci na trpezarijskom stolu u jelima poput sarme i musake. Za razliku od bakterija koje je barem moguce pobiti termickom pripremom, ove toksicne supstance se razgraduju tek u stomaku prilikom varenja. Problem je što se neki pesticidi i teški metali ne razgraduju uopšte, vec završavaju u bubrezima i jetri, gde mogu da ostanu do kraja života.
Veliko istraživanje otkrilo je da ukoliko u svojoj ishrani imate previše mesnih preradevina poput šunke, slanine i kobasica, to vas može prerano oterati u smrt!
Analizom je bila obuhvacena ishrana gotovo pola miliona muškaraca i žena, koji su oboleli i preminuli od raka i srcanih bolesti. Istraživanje sprovedeno širom Evrope pokazalo je da su preradevine od mesa krive za svaku tridesetu smrt!
Upravo zbog toga, strucnjaci su predložili da se ljudi u svojoj ishrani ogranice na 20 grama obradenih mesnih proizvoda na dan, prenosi “Dejli mejl”.
Objava rezultata ovog istraživanja poklapa se sa skandalom vezanim za konjsko meso, koji je zahvatio gotovo citavu Evropu, gde se veliki broj potrošaca sada u stvari pita koje je uopšte poreklo hrane koju jedu. Kada su u pitanju preradevine od mesa, bitno je napomenuti da one sadrže visoku koncentraciju masnoce, a preterana konzumacija vodi zacepljenju arterija, a zatim i moždanom ili srcanim udaru.