25. 04. 2013. 08:00h | B92| foto: Arhiva
Mozak je jedno od poslednjih teritorija koje medicina još uvek nije do kraja objasnila - još uvek ne znamo kako svi ti krvni sudovi, moždane celije i nervi rade da bi oblikovali naše živote i zdravlje, ni zašto muški i ženski mozak funkcionišu drugacije.
Prosecan mozak je težak 1,36 kilograma - ili oko dva odsto ukupne telesne težine. Takode troši i do 20 odsto telesne energije, više nego bilo koji drugi organ, kao i 20 odsto kiseonika.
Muški mozak bolje reaguje na vizuelne poruke u oglasima, a žene reaguju na detalje, pa ce bolje apsorbovati ukupnu sliku. "Žene imaju više predfrontalnih celija u korteksu mozga, podrucju koje kontroliše rasudivanje, planiranje i savesnost. Taj deo kontroliše impulse što može da objasni zašto žene imaju tendenciju da razmisle pre nego što skoce.
Jedna je od najvecih zagonetki mozga kakvu ulogu igra u polovima. Na primer, cini se da su žene sklonije demenciji i depresiji, dok neurološka oboljenja poput Parkinsonove bolesti više ugrožavaju muškarce, piše "Mejl onlajn".
Još su kontroverznija istraživanja koje tvrde da pol ne samo da utice na zdravlje mozga, nego i na nacin na koji on funkcioniše.
"Sve više istraživanja otkriva da su muški i ženski mozak mnogo drugaciji nego što se ranije mislilo", kaže neuropsihijatrica dr Louan Brizendin, autorka knjige "The Female Brain And The Male Brain". Evo, nekih naucnih teorija:
Žene osecaju bol jace od muškaraca, pa su osetljivije na dodir. "Mehanizmi bola u mozgu su razliciti zbog polnih hormona", objašnjava dr Nik Losef i dodaje: "Muški je fetus okupan u testosteronu od pocetka što može izazvati takve promene na mozgu".
Žene bol procesuiraju drugacije, a pogada ih više emocionalna bol. Dr Kvasim Aziz, profesor neurologije na Bartsu objašnjava kako to može uticati na naš doživljaj bola. "Na primer, poznato je da su neke hronicne bolesti poput sindroma iritabilnog creva i fibromijalgije cešci kod žena. Pretpostavljamo da se veca emotivna reakcija na bol može prevesti na jaci osecaj bola".
U proseku je muški mozak 8 do 10 odsto veci nego mozak žena. Takode su neka podrucja muškog i ženskog mozga razlicitih velicina. Studija naucnika s Harvarda otkrila je da su delovi frontalnog režnja, koji reguliše donošenje odluka i rešavanje problema, proporcionalno veci kod žena.
Kod muškaraca parijetalni korteks, koji pomaže prostornoj percepciji, i gde se izaziva borba, pokriva vece podrucje što znaci da ce muškarci verovatno brže osetiti opasnost i na nju brže reagovali. Nivo aktivnosti u mozgu žene i muškaraca su takode drugaciji. "Ženski mozak nikad ne miruje, za razliku od muškog. Zato je žena uvek na oprezu", kaže britanski neuropsiholog dr En Moar, autorka knjige "Brain Sex: The Real Difference Between Men And Women". Tokom evolucije su žene bile odgovorne za decu, pa su morale biti posebno oprezne.
Americki naucnik dr Danijel Amen dokazao je da je kod žena prisutna povecana aktivnost i povecan protok krvi u 112 od 128 podrucja mozga. Ali, aktivnije ne znaci i bolje, kaže on. "Muški i ženski mozak rade drugacije. Ženski je mozak stalno aktivan, muški je mnogo mirniji. Prvo nije bolje od drugog, samo je drugacije".
Migrena pogada i do tri puta više žena nego muškaraca, a taj se fenomen najcešce objašnjava fluktuacijom hormona. Ali možda postoji još jedan faktor: kod žena se lakše aktiviraju moždani valovi povezani s migrenom, kaže dr Endrju Carls, sa Univerziteta u Kaliforniji. Njegovo istraživanje sugeriše da kod muškaraca stimulansi poput svetla moraju biti tri puta veci da bi proizveli isti efekat.
"Žene obicno pamte bolje i duže od muškaraca", kaže dr Amen cije je istraživanje pokazalo da je povecana aktivnost u hipokampusu žena, podrucju u kojem se dogada pamcenje. No dugorocno statistika ne ide u korist žena: gotovo 7 odsto žena u dobi od 75 i više godina ima neki oblik demencije u poredenju s 5 osto muškaraca.
Medu pacijentima koji pate od Alchajmera, žene beleže brži kognitivni pad od muškaraca, a dvadeset odsto više žena umire od te bolesti. Strucnjaci smatraju da je to zbog uticaja estrogena i testosterona na mozak. "Mi tek sad pocinjemo da shvatamo kako postoje znacajne razlike u delovanju mozga žena i muškaraca", kaže Ketrin Abel, profesorka psihijatrije na Univerzitetu u Mancesteru.
Estrogen štiti žene od neurodegeneracija , a kod muškaraca to cini testosteron. Ipak, kada nivo testosterona padne kod muškaraca, rezultati nisu dramaticni, kao kad kod žena padne nivo estrogena. Stoga su žene u postmenopauzi izložene vecem riziku od demencije nego muškarci.
Dr Kit Zakoni, profesor kognitivne neuropsihologije sa Univerziteta u Hertfordsširu, smatra bitnom i cinjenicu da žene cešce ostaju kod kuce i brinu o deci. Iz nekog razloga muškarci su u stanju da se duže odupiru Alchajmerovoj bolesti.
Iako se to još uvek proucava, jedna od teorija glasi da muškarci imaju bolju kognitivna rezervu buduci da su generacijama ranije mnoge žene ostajale kod kuce, dok su muškarci radili i tako morali svoj mozak duže zadržati aktivnim.
Žene ce dva puta verovatnije proci kroz epizodu velike depresije nego muškarci, a narocito su sklone tokom hormonskih promena. "Ukupni dokazi sugerišu da muškarci i žene emocije procesuiraju drugacije", kaže dr Moir. "Postoji nekoliko razlika u podrucju u kojem se obraduju emocije zbog cega žene cešce zauzimaju negativniji stav o situacijama i više brinu o problemima. To remeti obrasce spavanja, a ako ne spavate postajete depresivni".
Dr Abel dodaje da te razlike mogu biti posledica hormona. "Razlike u strukturi žensko i muškog mozga delom su uzrokovane genima, a delom hormonima koje mozak primecuje", kaže on. Ženski mozak ima više receptora od muškog, koji prepoznaju prisutnost estrogena. Takode, imaju više od jednog enzima koji pretvara testosteron u estrogen.
"'U odraslom dobu žene ce dva puta verovatnije razviti depresiju, dok ce muškarci dva puta verovatnije razviti šizofreniju".
Muškarci i žene reaguju na jedenje cokolade u razlicitim delovima mozga, tvrdi jedna studija. Žene imaju smanjenu aktivnost u hipotalamusu, koji kontroliše osecaj gladi, pa moraju da jedu više kako bi postigle slican efekat kao i muškarci. Rezultati studije pokazuju da se muškarci i žene razlikuju u odgovorima na osecaj sitosti te ukazuju da se regulisanje unosa hrane u mozgu može razlikovati medu polovima.
"Postoje jasne razlike medu polovima. Studije pokazuju da žene više žude za šecerom i masnocama, dok muškarci više žude za mesom", objašnjava dr Dejvid Kac s Jejla. Možete kriviti i naše pretke, pecinske ljude. "Takve razlike imaju smisla u evolucijskom smislu", kaže dr Kac. "Muškarcima je bilo potrebno više proteina kako bi izgradili mišice i bili sposobniji za preživljavanje. Žene su morale da obave posao prokreacije pa im je trebalo više masnih naslaga kako bi se bebe mogle razvijati u stomaku".
Stresne situacije aktiviraju deo mozga koji se zove amigdala koji obraduje strah, agresiju i akciju. Dok se kod muškaraca javlja odgovor "borba ili beg", ženska reakcija je najcešce pokušaj sprijateljavanja.
Leri Kahil, profesor neurobiologije sa Univerziteta u Kaliforniji kaže kako je muška amigdala aktivnija na desnoj strani, a ženska na levoj strani.
Leva je strana povezana s podrucjem koji upravlja emocijama i samosvešcu. "Muškarci pod stresom žele da se istrce, izduvaju i imaju prostor za sebe. Žene pod stresom oslobadaju više hormona oksitocina, koji je povezan s osecajima ljubavi, spokoja, zaštite i sigurnosti. Žene obicno žele razgovarati s prijateljima kako bih ih ohrabrili".
I na kraju, seks!
Oksitocin je hormon koji se oslobada u mozgu i stvara osecaj ljubavi i sigurnosti za vreme seksa. Žene proizvode više ovog hormona, dok se kod muškaraca oslobada dopamin, hormon zadovoljstva. "I to može biti zarazno'" kaže dr Arun Goš lekar iz Liverpula.
Redovni seks može kod oba pola pomoci da se razviju nove moždane celije, tvrde naucnici sa Prinstona. Što više imate seks, više vam se celija u mozgu može stvoriti.
"Tokom orgazma su neuroni aktivniji", kaže Bari Komisaruk, profesor psihologije na Univerzitetu Rutgers. "Što su neuroni aktivniji, izvuci ce više kiseonika iz krvi, a što je krv bogatija kiseonikom ona ce isporuciti više hranjivih materija".
