subota, 27. okt 2012, 12:37 -> 16:06
Situacija postaje ozbiljna jer se sa viškom kilograma ili gojaznošcu suocava više od 50 odsto gradana Srbije. Jedan od nacina da se stane na put epidemiji gojaznosti je pažljivo osmišljene mere prevencije, ukazuju strucnjaci.
Gojaznost poprima sve vece razmere, kako u svetu, tako i kod nas. Prema zvanicnim podacima cak svaki drugi Srbin ima problem sa viškom kilograma, 36 i po odsto je sa prekomernom telesnom težinom, a više od 18 odsto je gojaznih.
Ovaj ne samo estetski, vec i zdravstveni problem, bio je tema Prvog srpskog kongresa o gojaznosti nedavno održanog u Specijalnoj bolnici „Cigota" na Zlatiboru, koja se vec godinama bavi prevencijom i lecenjem gojaznosti dece i odraslih.
Podaci, izneti na Prvom kongresu o gojaznosti na Zlatiboru, upozoravaju na moguce razmere ne samo estetskog vec i zdravstvenog problema koji sve više pogada i decu.
Delotvorna samo kombinacija pojacane aktivnosti i zdrave hrane
Iz Toronta u Srbiju, tacnije na Zlatibor, posle sjanih pocetnih rezultata, Milana Bodiroga dolazi po treci put i to samo sa jednim ciljem - da smrša na zdrav nacin.
Prema njenim recima, mnogo para može se potrošiti na hiljadu „fazona" za gubljenje težine, ali uspeha ima samo kombinovanjem fizickim aktivnosti i hrane zdrave za telo.
Milanino višegodišnje nastojanje da izgubi težinu slicno je iskustvu dve trecine Amerikanaca, ali i svakog drugog žitelja Srbije koji ima problem sa viškom kilograma.
Prema recima potpredsednika Evropske asocijacije za proucavanje gojaznosti Dragana Micica, ne može se bez ulaganja u buducnost.
„Moramo da pokušamo da sada napravimo neke mere prevencije koje bi mogle da smanje tu ekspanziju gojaznosti koja se dešava", naglasio je Micic dodajuci da je napravljen savremeni aspekt lecenja gojaznosti i da domaci strucnjaci prate ono što se dešava u svetu.
U Švajcarskoj razlicite strukture društva rade na ovom problemu, tvrdi doktorka Natali Farpour.
„Ucestvuju mnogi, pocev od škole, zdravstva pa sve do toga da industrija hrane smanjuje kolicinu masti i šecera u nekim proizvodima za decu. Posebno je važan rad sa celom porodicom koja takode mora da promeni nacin ishrane", istakla je dr Farpour.
Da se u Srbiji prate svetski trendovi iz ove oblasti medicine, potvrduje i naše clanstvo u Evropskoj asocijaciji za borbu protiv gojaznosti, ali i 20-godišnji rezultati Instituta „Cigota" kroz cije programe je, osim odraslih, za protekle cetiri godine prošlo i više od 2.500 dece i mladih.
„Mogu da kažem da smo apsolutno u vrhu onoga što se dogada u Evropi. Radimo u potpuno istom kontinuitetu, na slican nacin i cak mogu reci da su naša iskustva na nivou onoga što se prezentuje u Evropi", naglasio je direktor Specijalne bolnice „Cigota" Nenad Crncevic.
Oni koji se odluce da se kilogramimam suprotstave na Zlatiborskoj Cigoti imaju podršku strucnjaka - lekara i trenera.
Ovaj, po mnogo cemu jedinstven program u Evropi, za rezultat ima smanjenje telesne težine, ali i zdravstvenih rizika koji su posledica loših navika i modernog nacina života.
