Ova mahunarka sadrži L-DOPA aminokiselinu, koja podstice važne moždane funkcije, poboljšava raspoloženje, otklanja nesanicu i pozitivno utice na ponašanje
Parkinsonova bolest je progresivan neurološki poremecaj koji uglavnom pogada osobe starije od 60 godina i spada medu tri najucestalija oboljenja živaca. Danas se sa ovom bolešcu suocava oko dva miliona ljudi u svetu, no, terapija je za sada samo simptomatska, mada se trenutno ispituje cetrdesetak novih supstanci koje bi mogle da donesu revolucionaran preokret u njenom lecenju.
Uzrok nastanka
Genetski faktori, starija životna dob, muški pol, depresivnost, stres i neki spoljašnji faktori (kontaminacija pesticidima, herbicidima i drugim hemijskim materijama koje se koriste u industriji), glavni su „osumnjiceni“ za nastanak Parkinsonove bolesti. Ovaj poremecaj je, zapravo, posledica izrazitog nedostatka neurotransmitera dopamina u delu mozga odgovornog za kontrolu koordinacije pokreta i zapocinjanja neke motoricke radnje.
Simptomi
Bolest se najcešce razvija polako – može proci nekoliko meseci, cak i godina, pre nego što se ispolje tegobe. Jedan od prvih simptoma jeste lagano podrhtavanje ruku ili prstiju, što se postepeno razvija u nevoljno ritmicno drhtanje. Medutim, tremor ruku može imati i druge uzroke, zbog cega ovo ne mora da bude dokaz da osoba boluje od parkinsonizma. U klasicne motorne simptome spadaju i usporenost pokreta, ukocenost mišica i problemi sa ravnotežom, a u nemotorne depresija, demencija, bolovi, problemi sa spavanjem…
Osobe sa ovim oboljenjem prepoznatljive su po polupognutom stavu, sa nogama savijenim u kolenima i rukama zgrcenim u laktovima, što im znatno narušava kvalitet života. S obzirom na to da je Parkinsonova bolest progresivna, s vremenom pocinju da se javljaju novi simptomi, dok dotadašnje tegobe postaju još izraženije. Ipak, ljudi sa ovom dijagnozom mogu živeti 15-25 godina nakon postavljanja dijagnoze.
Dijagnostika
Klinicka slika Parkinsonove bolesti slicna je mnogim drugim neurodegenerativnim bolestima uzrokovanim infekcijama, toksinima, drogama i strukturnim oštecenjima mozga, pa ju je ponekad nemoguce dijagnostikovati samo na osnovu simptoma.
Otežavajuca okolnost je to što ne postoje specificne metode za otkrivanje oboljenja, pa su za postavljanje pravilne dijagnoze neophodni dobra anamneza i detaljan neurološki pregled. Ukoliko su prisutna dva od tri kljucna simptoma (podrhtavanje, usporenost pokreta i ukocenost mišica) postavlja se sumnja na Parkinsonovu bolest, dok se CT i magnetna rezonanca koriste za iskljucivanje drugih potencijalnih uzrocnika.
Lecenje
Protiv Parkinsonove bolesti nema pravog leka i terapija se uglavnom sastoji od primene lekova za ublažavanje tegoba (ponekad i hirurška intervencija), sa ciljem da se poboljša kvalitet života. Znacajnu ulogu imaju i fizicke vežbe, ishrana, komplementarne terapije i emocionalna podrška. Vrlo je važno da pacijent i clanovi njegove porodice budu maksimalno upuceni u prirodu bolesti i njen tok, kako bi lakše podnosili neminovne krize.
Ishrana
Usled nedostatka dopamina, dolazi do poremecaja apetita, žvakanje i gutanje su otežani, a pogoršava se i probava, pa se oboleli od Parkinsonove bolesti obavezno suocavaju sa gubljenjem telesne težin. Zato se savetuje da oko 55% dnevnog kalorijskog unosa cine složeni ugljeni hidrati (integralne žitarice, integralni hleb i krompir), 30% masti (prednost imaju nezasicene masne kiseline iz hladnocedenih ulja, jezgrastih plodova) i 15% proteini.
Vlakna su vrlo važna u ishrani ovih bolesnika jer podsticu usporenu peristaltiku creva, a hranu, da bi se što lakše svarila, treba uzimati seckanu, mlevenu i gnjecenu. U blažim oblicima bolesti primenjuje se uobicajeni dnevni raspored obroka, dok se u težim preporucuju cešce i manje porcije hrane. Namirnice bogate proteinima treba unositi rano ujutro ili kasno popodne kako ne bi remetile apsorpciju “levodope” (leka koji se koristi u terapiji Parkinsonove bolesti).
Prirodni lek
Kao i sve mahunarke, bob je bogat proteinima, vlaknima, vitaminima B grupe, gvoždem i mnogim drugim mineralima i vitaminima. Osim toga, sadrži L-DOPA aminokiselinu koja se koristi kao lek protiv Parkinsonove bolesti, a utice na nivo neurotransmitera dopamina zaduženog za podsticanje važnih moždanih funkcija, ali i za spavanje, raspoloženje, ucenje i ponašanje…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROCITATE U NOVOM BROJU…
Izvor: Life Content
