Foto-galerija:Phaitoon/freedigitalphotos.net
Ne morate da budete clan Mense da biste živeli dugo, ali ako ste iole inteligentni, verovatnije je da cete poživeti koju godinu više i to kvalitetnijeg života od onih koje je priroda obdarila slabijom pamecu nego vas.
Epidemološka studija skoro cele škotske populacije pokazuje da se na osnovu inteligencije u detinjstvu može predvideti verovatnoca morbiditeta i mortaliteta kod odraslih osoba. To važi i za bolesti poput raka i kardiovaskularnih oboljenja. Ova povezanost je ocigledna cak i kada se u obzir uzmu socioekonomske varijable.
Verovatno objašnjenje je da inteligentni ljudi više vode racuna o svom zdravlju, jer su sposobni za rasudivanje, ucenje i rešavanje problema, što je korisno za prevenciju hronicnih bolesti, slucajnih povreda i pridržavanje složenih terapija.
Foto-galerija:Nutdanai Apikhomboonwaroot/freedigitalphotos.net
Psiholog Linda Godfredson kaže da je pad u samo jednoj standardnoj IQ devijaciji povezan sa 27 odsto vecom stopom smrtnosti od raka kod muškaraca i cak 40 odsto kod žena. Ovo je narocito izraženo kod raka pluca i stomaka, koji su direktno povezani sa društvenim i ekonomskim statusom u detinjstvu.
Za svako povecanje standardne IQ devijacije, šansa za uspešno ostavljanje pušenja raste za 33 odsto. Cak i kada se uzme u obzir socijalno poreklo, uspešnost je i dalje visokih 25 odsto. Ispostavilo se da decja inteligencija nije bila faktor za zapocinjanje pušenja, pošto do relativno nedavno javnost nije ni bila dovoljno upucena u štetnost nikotina, ali je bila presudna u ostavljanju, kada je štetnost postala ocigledna.
Foto-galerija:Salvatore Vuono/freedigitalphotos.net
Kada su sve ostale okolnosti statisticki kontrolisane, svaki dodatni IQ poen u odnosu na prosek oznacava za jedan odsto manju šansu za ranu smrtnost. Inteligencija je, takode, dobar indikator samog uzroka smrti. Kod ljudi sa nižim IQ rezultatima, šansa za smrtnost u saobracajnim nesrecama je duplo pa cak i trostruko veca od proseka.
(A. C.)
