| Danijela Davidov-Kesar
Ukoliko Ministarstvo zdravlja i Republi?ki fond za zdravstveno osiguranje usvoje plan stru?njaka iz oblasti oftalmologije, liste ?ekanja za operacije katarakte ?e biti ukinute, a pacijenti koji u proseku ?ekaju godinu i po dana na ovu vrstu intervencije napokon ?e re?iti problem mrene na o?ima.
Najvi?e problema lekari imaju zbog nedostatka so?iva i potro?nog materijala za operacije, ali se de?ava da pojedincima odgovara haos u ovoj oblasti kako bi se pacijenti preusmerili u privatnu praksu, gde za operaciju treba izdvojiti minimum hiljadu evra.
katarakta simptomi
Na pitanje da li ?e se uskoro razre?iti Gordijev ?vor u oftalmologiji, odgovor nismo dobili u Ministarstvu zdravlja, mada je ministarka dr Slavica ?uki?-Dejanovi? nedavno izjavila da ?e do kraja godine do?i do ukidanja listi ?ekanja za intervencije katarakte na oku.
U RFZO ka?u da je prema Zakonu o zdravstvenoj za?titi i zdravstvenom osiguranju, definisano da liste ?ekanja vode isklju?ivo same zdravstvene ustanove.
– RFZO je jo? pro?le godine u maju uradio Metodologiju stavljanja pacijenata na liste ?ekanja i dostavio je Ministarstvu zdravlja – tvrde u RFZO.
Prema re?ima profesora dr Ivana Stefanovi?a, iz Klinike za o?ne bolesti KCS-a i predsednika Republi?ke stru?ne komisije za oftalmologiju, ova komisija je napravila plan, a na Ministarstvu zdravlja i Republi?kom fondu za zdravstveno osiguranje je da ga sprovedu u delo. Najbitnije je da se za operacije katarakte, osim so?iva, smatra on, nabave i ostale stvari koje su neophodne, odnosno dodatnih sedam stavki.
– Fond nastavlja svoju staru pri?u, odnosno kupuje samo so?iva. S druge strane, i direktori bolnica moraju da budu odgovorni i obezbede uslove za rad, recimo anesteziologe za operacije. To je njihov posao. Srbija ima dovoljan broj o?nih lekara i centara i godi?nje mo?e da se u njima obavi oko 24.000 intervencija katarakte. Jedan lekar je jednom rekao: „U svakoj bolnici je ne?to urgentno i va?nije, pa tek na kraju dolaze o?no i u?no odeljenje i ve?eraj”. To je ta?no i to mora da se promeni.
U KCS-u se godi?nje obavi oko 5.000 operacija, ali zato ?to imamo podr?ku uprave bolnice. U manjim bolnicama se de?ava da direktori ka?u da nema para i da je novac potrebno usmeriti za ne?to ?to je hitnije. Osim VMA, svi rade manje od svojih mogu?nosti. Neka ustanova nema jedan deo za aparat, neko kuburi sa pokvarenom stolicom, kod tre?ih je muka ?to anesteziolog ne?e da do?e kada ga oftalmolog pozove – objasnio je dr Stefanovi?.
KAtarakta simptomi
Na? sagovornik isti?e da bi verovatno na tenderu so?iva mogla da se dobiju za 150 evra po operaciji i da bi za 24.000 intervencija bilo potrebno da dr?ava izdvoji 3.600.000 evra. Da bi se pobolj?ala situacija u ovoj oblasti potrebno je za dve godine izdvojiti oko 10.000 evra za servisiranje aparata i potro?ni materijal.
– Saglasan sam sa tim da mo?da doktori nisu motivisani da vi?e rade, ali to je njihov posao, a ne da pi?u dioptrije za nao?are. Ni u mojoj klinici doktori mo?da ne vole ?to moraju da rade po 12 operacija svaki dan, ali moraju jer je to na?in da se operi?e ?to vi?e pacijenata – dodao je dr Stefanovi?.
U Klinici za o?ne bolesti Vojnomedicinske akademije godi?nje se uradi oko 3.000 operacija katarakte ultrazvu?nom metodom takozvane fakoemulzifikacije, ?to obavlja osam hirurga u dve operacione sale.
Na listi za operaciju katarakte nalazi se 1.657 pacijenata, odnosno 1.305 civilnih osiguranika RFZO, a 352 su vojni osiguranici. Poslednji je zakazan za 6. mart 2014. godine.
– U ovom trenutku 3.000 operacija katarakte godi?nje je maksimum koji mi kadrovski i tehni?ki mo?emo da uradimo. U na?oj klinici intervencije se rade kod najte?ih i najkomplikovanijih slu?ajeva katarakte koji su ?esto udru?eni i sa drugim oboljenjima oka i koji se upu?uju iz svih krajeva na?e zemlje. Da bi lista zakazanih za operaciju katarakte bila manja, neophodno je kompletiranje tre?e operacione sale i njeno tehni?ko opremanje koje je u toku i podrazumeva nabavku novog operacionog mikroskopa, kao i kontinuirano snabdevanje svim neophodnim potro?nim materijalom, ?to do sada nije bio slu?aj – objasnio je pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljevi?, na?elnik Klinike za o?ne bolesti VMA.
Na O?nom odeljenju Valjevske bolnice u 2012. godini ura?eno je 380 ultrazvu?nih operacija katarakte, a prethodnih godina je taj broj bio ve?i i iznosio je od 400 do 500. Trenutno je na listi ?ekanja izme?u 150 i 200 pacijenata zbog zastoja u isporuci so?iva, jer u 2013. godini jo? nijedno so?ivo nije stiglo. Lekari razlog za to vide u tome ?to nije zavr?ena centralizovana tenderska procedura.
– Obavljeno je ne?to zahvata u ovoj godini sa starim zalihama. Zavisno od toga bolnica dobije so?iva, toliko ?e se intervencija i raditi. Tako?e je bitno imati i potro?ni materijal za ugradnju so?iva, ?to tako?e mo?e biti prepreka za obavljanje manjeg broja operacija – nagla?avaju u Valjevskoj bolnici.
U beogradskom Klini?ko-bolni?kom centru „Zvezdara”, situacija je malo bolja, jer su lekari nedavno dobili 380 so?iva, ?to je dovoljna zaliha za operacije za naredna tri meseca. Na listama ?ekanja za operaciju katarakte u ovoj bolnici, kako ka?e dr Miroslav Stamenkovi?, na?elnik Klinike za o?ne bolesti, kod njih se stalno nalazi oko 2.000 ljudi na listi ?ekanja, koji u proseku ?ekaju od 16 do 20 meseci, dok lekari dnevno mogu da obave 10 operacija. Ova bolnica je dobila odobrenje da mo?e da radi godi?nje 2.000 intervencija, a da li ?e se to sprovesti u delo zavisi od redovne isporuke so?iva i potro?nog materijala.
Izvor: Politika.rs
http://zdravljenadlanu.blogspot.com/2013/07/znaci-i-simptomi-znate-li-sta-je-kod.html