Foto: michaeljfox.org
Parkinsonova bolest je oboljenje nervnog sistema, koje podrazumeva postepeni gubitak funkcija odredenih nervnih celija mozga, što vodi
poremecaju pokretljivosti i motornih aktivnosti, ali uz dalji razvoj i drugih poremecaja na mentalnom i psihickom planu.
Svetski dan ove bolesti obeležava se 11. aprila, kako bi se skrenula pažnja javnosti na probleme sa kojima se suocavaju oboleli, njihove porodice, ali i rušenja predrasuda šire zajednice.
Procenjuje se da
u Srbiji od ove bolesti boluje oko 25.000 ljudi, dok u Evropi ovaj zdravstveni problem ima dva miliona ljudi.
Bolest je nazvana
po lekaru iz Londona dr Džejmsu Parkinsonu, koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti.
Prema definiciji, Parkinsonova bolest je hronicna neurodegenerativna bolest koja nastaje kao
posledica izrazitog nedostatka neurotransmitera dopamina u delu mozga odgovornom za kontrolu voljno koordiniranih pokreta i pocetka neke motoricke radnje.
Smatra se da je
uzrok bolesti kombinacija genetickih cinilaca i uticaja okoline. Zna se da vecu mogucnost da obole imaju oni kod kojih neko od najuže rodbine boluje od Parkinsonove bolesti, ali se smatra da je ta verovatnoca oko 5%.
Glavni simptomi su
drhtanje, ukocenost mišica ruku, nogu i vrata i usporavanje pokreta.
Foto: rainbowcentre.org
Iako javnost drhtanje cesto povezuje sa ovom bolešcu,
tek oko 25% bolesnika doživljava jako slabo drhtanje ili ga uopšte nema. Karakteršu ga ritmicno podrhtavanje i nevoljni pokreti razlicitih delova tela. Pocinje asimetricno na rukama, kasnije na nogama, pa i na glavi.
Ukocenost se najcešce javlja u okviru vrata, ramenog obruca, ali i u šakama i stopalima. Rezultat je tipicni položaj bolesnika sa Parkinsonovom bolešcu:
polupognuti položaj trupa sa nogama savijenim u kolenima i rukama savijenim u laktovima.
Treci simptom,
usporavanje pokreta, u najvecoj meri doprinosi funkcionalnom oštecenju bolesnika. Obeležen je kašnjenjem u zapocinjanju pokreta i smanjenjem amplitude pokreta. Uzrokovan je sporošcu u prenosu nužnih informacija od mozga prema odredenim delovima tela. Normalni pokreti, poput mahanja rukama dok hodamo, treptanja, gestikulacije tokom razgovora, znatno su smanjeni.
Cesto su prisutne depresija, demencija, smetnje snu, mokrenju i stolici. Javljaju se promene u rukopisu i govoru. Brzina napredovanja same bolesti razlikuje se od bolesnika do bolesnika. Važno je na vreme otkriti bolest, te je efikasno leciti.
Foto-ilustracija: Foter/
Lecenje Parkinsonove bolesti je simptomatsko i ne zaustavlja napredovanje bolesti. Važna je rana dijagnoza bolesti, uzimanje specificnih lekova, nacin ishrane i fizicka aktivnost.
- U lecenju Parkinsonove bolesti, najvažnije je na vreme prepoznati simptome i postaviti dijagnozu, s obzirom da
postoji dobra simptomatska terapija koja omogucava poboljšanje na motornom planu u dugorocnijem periodu, kao i lekovi u poslednjih nekoliko godina koji mogu da uticu na uobicajeno napredovanje u samom toku bolesti – kaže za agenciju Tanjug
prof. dr Elka Stefanova iz Klinike za neurologiju KC Srbije.
Ona dodaje da ne postoji lek koji dovodi do izlecenja, ali da se
bolest uz redovno uzimanje terapije može uspešno kontrolisati.
Foto-ilustracija: Foter/
Dijagnoza se temelji na
uocenom prisustvu bar dva od tri glavna simptoma bolesti u klinickoj slici. Za procenu stupnja težine bolesti koriste se rezultati dobijeni skalama za Parkinsonovu bolest, koji pomažu u lecenju i prognozi bolesti.
UPDRS je skala koja se sastoji od tri razlicite skupine pitanja o mentalnom stanju, raspoloženju, ponašanju, sposobnosti obavljanja svakodnevnih aktivnosti i motorickoj aktivnosti. Maksimalni zbroj bodova je 199, što ujedno predstavlja i najteži oblik onesposobljenja zbog bolesti.
Cilj lecenja je postici kontinuiranu stimulaciju dopaminergickih neurona primenom antiparkinsonika. Jedan od najdelotvornijih lekova je “Levodopa”, koji deluje tako što se u mozgu direktno pretvara u dopamin i tako nadoknaduje nedostatak fiziološkog dopamina.
(M. S. / Izvori: Tanjug, wikipedia.org)
