Foto: Novartis AG
Promene u svetu medicinske tehnologije se vrtoglavo odigravaju, a lekovi, preparati i nacini izlecenja koji su donedavno bili naucna fantastika sve brže se primenjuju. Brojne procedure koje su bile uobicajene pre desetak godina danas se napuštaju i teško je ispratiti najvažnije inovacije, a nadu obolelima sve više ulivaju i rezultati da je procenat izlecenja nekih od najopasnijih bolesti – sve veci. Oni najoptimisticniji zato s pravom smeju da kažu: “Ukoliko se ovakav trend nastavi, uskoro cemo za sve bolesti imati lek”
Iako bolesti jednako brzo napreduju kao i pronalazaci lekova protiv njih, pogledajte koje od tehnoloških inovacija ce zasigurno promeniti medicinu kakvu poznajemo.
Gel koji zaustavlja krvarenje
Foto-galerija:suneris.co
Gel protiv krvarenja stvara sinteticki okvir koji podražava vancelijski matriks, odnosno prirodnu supstancu koja ljudsko telo održava u jednom komadu. Cim se gel nanese na posekotinu, momentalno zaustavlja krvarenje.
Testovi na svinjama i glodarima pokazali su cudesne rezultate. Ukoliko uskoro gel postane deo inventara svake prve pomoci, spasavace milione živote svake godine.
Magnetna levitacija
Foto-galerija:wikipedia.org
Iako zvuci kao nešto iz naucno-fantasticnog filma, ovo je sasvim realna tehnologija. U pitanju su realisticno stvoreni sinteticki unutrašnji organi. Normalno se organi uzgajaju u u laboratorijama, u petrijevim posudama, ali ova metoda omogucava da se formiraju složeniji celijski omoti zahvaljujuci 3D obliku.
Tako odgojen oblik je savršenija simulacija nacina na koji se celije razvijaju u organizmu, što nagoveštava kljucni pomak u proizvodnji veštackih organa koji se mogu transplantirati u ljudsko telo.
Veštacka celijska mimikrija
Foto-galerija:wikipedia.org
U pitanju je logicni produžetak ideje da se ošteceni organi menjaju novim, veštacki uzgojenim. Samo što nisu u pitanju celi, funkcionalni organi, vec gel koji imitira konkretne celije unutar organizma. Njegova upotreba bi bila da zamenjuje nedostajuce ili oštecene celije, recimo za potrebe zaštite od bakterijskih infekcija.
Njegova mikroskopska struktura u obliku rešetkastog skeleta bi mogla da propušta tecnost, baš kao i prave celijske membrane, potpomažuci proces lecenja, ali bi zadržavala bakterije poput mikroskopskog filtera.
Moždane celije iz urina
Foto-galerija:wikipedia.org
Verovali ili ne, kineski naucnici su pronašli nacin da pretvore mokracu u celije mozga. Retrovirusima su modifikovali otpadne celije iz urina da bi stvorili takozvane celije-pretke, koje telo koristi kao gradivne blokove za moždane celije. Velika prednost ove metode je što novo stvoreni neuroni nisu izazvali tumor kod labaratorijskih miševa korišcenih u ispitivanju.
Embrionalne maticne celije koje su se koristile u ranijim istraživanjima su povecavale šanse za razvoj tumora nakon transplantacije, medutim posle svega nekoliko nedelja, celije bazirane na urinu su su pocele da se oblikuju u neurone bez ikakvih neželjenih mutacija. Velika prednost je što se za terapiju može koristiti urin samog pacijenta, što uveliko povecava šansu da organizam prihvati ove celije kao svoje.
Elektricni donji veš
Foto-galerija:ualberta.ca
Hiljade ljudi svake godine umiru od inficiranih rana izazvanih dugotrajnim ležanjem u bolnickoj postelji . Smart-E-Pants, izum kanadanina Šina Dukelova je veš koji pušta slab strujni signal svakih deset minuta, cime se stimuliše rad mišica, kao da pacijent nije vezan za postelju. Aktivacijom mišica se poboljšava lokalna cirkulacija, cime se sprešava nastajanje rana i potencijalno smrtonosnih infekcija.
Vakcine na bazi polena
Foto-galerija:wikipedia.org
Problem s trenutnim vakcinama je to što ne mogu da se održe u stomaku zbog kiselina koje ih razgraduju. Zato ne mogu da se uzimaju oralno, vec moraju da se i ubrizgavaju što ih cini manje efikasnim. Medutim istraživaci sa univerziteta u Teksasu su smislili nacin kako da poboljšaju vakcine.
Naime, cvetni polen je izvanredno jak alergen zbog cvrste opne kojom je obložen, koja može da izdrži hemiju stomacnih kiselina. Ideja naucnika je da prvo uklone alergene iz samog polena, a da zatim u njih ubrizgaju vakcine. Ovo bi moglo znacajno olakšati nacin na koji se vrši vakcinacija i uciniti efekat vakcinisanja efikasnijim.
Štampanje kostiju
Foto-galerija:wikipedia.org
Pošto proces prirodnog zarastranja kostiju može biti dug i mukotrpan, istraživaci sa Vašingtonskog državnog univerziteta su razvili hibridni materijal koji ima iste karakteristike u smislu snage i savitljivosti kao i prave kosti. Trik je u tome što materijal može da se individualno oblikuje i štampa na 3D štampacu. Odštampani model oštecene kosti se štampa i umece na mesto preloma kao kostur oko koga se formira prava kost u procesu zarastanja. Kada se zarastanje završi, model se dezintegriše.
Procedura je uspešno testirana na kunicima, bez negativnih pratecih pojava. Kada se ova procedura kombinuje sa maticnim celijama, kost mnogo brže zarasta nego prirodnim putem.
Lecenje moždanih oštecenja
Foto-galerija:army.mil
Za ljude sa traumatskim moždanim povredama jedina nada za oporavak je ekstenzivna rehabilitacija. Koristeci cinjenicu da da je jezik povezan sa nervnim sistemom kroz hiljade nervnih klastera, od kojih neki povezuju direktno mozak, konstruisan je neuromodularni stimulator (PONS) , koji stimuliše nervne završetke na jeziku kako bi preko njih delovao na oštecene oblasti u mozgu.
Pacijenti koji su se podvrgli eksperimentalnoj terapiji su pokazali zavidan oporavak nakon samo nedelju dana. Osim za lecenje mehanickih povreda glave, PONS bi mogao po istom principu da se koristi i za lecenje raznih drugih moždanih oštecenja, nastalih usled Parkinsonove bolesti, šloga, multiple skleroze i alkoholizma.
Napajanje medicinskih aparata energijom tela
Pejsmejkeri održavaju milione ljudi u životu širom sveta, ali je problem sa njima što moraju da im se menjaju baterije na oko svakih sedam godina, što je skupa i komplikovana procedura. Medutim naucnici sa univerziteta u Micigenu su razvili tehnologiju koja koristi elektricnu energiju koja se proizvodi samim pokretima srcanog mišica. Na taj nacin kada se jedanput operativno umetne, pejsmejker više ne mora nikada da se vadi.
Ova tehnologija za napajanje medicinskih uredaja takode može da upotrebi za citav niz drugih namena. Na primer minijaturni radio aparat u uhu bi mogao da koristi vibracije unutrašnjeg uha kao nepresušnu bateriju.
DNK lego kockice
Foto-galerija:wikipedia.org
DNK su nosaci genetskih informacije potrebnih celijama za funkcionisanje. Naucnici na Harvardu su upotrebili DNK popu tlego– kockica nano velicine kako bi izgradili nove strukture.
- Slika lego kockica pomaže naucnicima da vizuelizuju proces stvaranja – objasnio je Peng Jin šef istraživackog projekta.
Pošto je DNK kodirana pomocu nukleinskih baza: adenina (A), guanina (G), citozina (C) i timina (T), a medusobno se uvek kombinuju adenin sa timinom, citozin sa guaninom, nucnici su napravili strukturu koja sadrži po dve od svake pomenute baze, poput sklopova lego kocki.
- Spojte ih i mocicete da napravite bilo šta. Mogucnosti su neogranicene – tvrdi Jin.
Tim sa Harvarda je napravio genetsku kopiju knjige od 284 strane prevodeci je u binarni sistem, a potom, povezujuci jedinice i nule sa A,T,C i G strukturom DNK. Rezultirajucu strukturu (lanac) može dekodirati bilo ko i na taj nacin dobiti ceo tekst knjige. Istraživaci sa Oksforda su napravili DNK robota koji sledi instrukcije, otvarajuci tako ogromne potencijale u medicinskim istraživanjima.
(A. C. /listverse.com)
