28. 05. 2013. 08:00h | B92| foto: 1007macfm.com
Intenzivna proizvodnja neurona u prvim godinama života razlog je zbog cega se teško prisecamo stvari iz najranijeg detinjstva, smatraju kanadski istraživaci.
Uspomene iz detinjstva odlaze sa detinjstvom
Formiranje novih moždanih celija povecava kapacitet za ucenje, ali istovremeno briše stara secanja, navodi se u rezultatima istraživanja predstavljenim u Kanadskom udruženju za neuronauku. Strucnjaci kažu da rezultati studije na miševima dovode u pitanje odredene teorije iz psihologije.
Neurogeneza, odnosno formiranje novih neurona u hipokampusu, delu mozga zaduženom za dugorocno pamcenje, doživljava vrhunac pre i posle rodenja, a potom opada tokom detinjstva i u zrelom dobu.
"Pre cetvrte ili pete godine imamo veoma dinamican hipokampus, koji ne može da skladišti informacije na stabilan nacin. Stvaranje novih neurona proces je koji može da kompromituje pamcenje", rekao je doktor Pol Frankland iz Decije bolnice u Torontu.
Naucnici su izvršili testove na mladim i starim miševima u laboratoriji i zakljucili da postoji direktna veza izmedu usporavanja rasta neurona i povecanja kapaciteta pamcenja. Naucnici kažu da to objašnjava cinjenicu da nismo u stanju da zapamtimo dogadaje iz ranog detinjstva, što je pojava poznata pod imenom infantilna amnezija.
Prethodna istraživanja pokazala su da mlada deca mogu da pamte dogadaje kratkorocno, ali da se kod njih ne formiraju dugorocna secanja. Betina Forster, doktorka iz jedinice za kognitivna neuronaucna istraživanja Gradskog univerziteta u Londonu izjavila je da ovo istraživanje ukazuje na postojanje direktne veze izmedu neurogeneze i formiranja pamcenja.
"Ovi rezultati dovode u pitanje pretpostavljenu vezu izmedu verbalnog razvoja i infantilne amnezije, kao i neke psihološke i psihoterapeutske teorije u vezi sa ovom temom" kaže Forsterova.
