Alergije na sunce manifestuju se posle izlaganja gole kože suncevim zracima, a nešto su cešce kod žena srednjih godina i starijih muškaraca.
Naglo izlaganje suncu, posle dugog perioda pokrivenosti kože, siguran put ka alergiji
Ove alergije obicno nastaju posle izlaganja jakoj suncevoj svetlosti u prolece ili leto, ali kod nekih se mogu javiti i zimi. Poslednjih godina su u porastu, a zahvataju oko 20 odsto populacije.
Iako alergija na sunce pogada sve tipove kože, cešca je kod ljudi bele puti, nešto cešce pogada žene, ali su ugroženi i muškarci koji dosta vremena provode na suncu. Lekovi takode mogu izazvati alergijske reakcije na sunce. To su najcešce: tetraciklinski antibiotici, nesteroidni protivupalni lekovi, sulfoamidska jedinjenja, kontracepcijska sredstva. I neka sredstva za suncenje mogu dovesti do pojave alergije na sunce!
Izgled promena je raznolik, a zavisi od vrste alergije, pola i starosti, ali i od nasledne sklonosti. Kod jednog oblika, manifestacija alergijske reakcije na sunce javlja se vec u nekoliko minuta do nekoliko sati posle izlaganja suncu. Pocinje pojavom svraba i crvenilom kože, na kojoj se ubrzo javljaju mehurici. Zahvacena regije kože je otecena, a zahvata najcešce dekolte, ruke i lice (delove koji su najizloženiji suncu). Ovakav oblik reakcije je najcešci. Simptomi se obicno povlace za nekoliko dana, ako se prestane sa izlaganjem suncevoj svetlosti.
Medutim, kod nekih se alergijska reakcija javi nekoliko minuta posle izlaganja suncu i to pojavom osipa, mehurica i svraba, ali ne samo na izloženoj koži nego i na pokrivenim delovima. Ovakav oblik reakcije nešto je ucestaliji kod starijih osoba. Posle prestanka izloženosti suncu, reakcija se povlaci u roku od sat vremena. Alergijske reakcije obicno prolaze bez komplikacija, ali kod nekih mogu ostaviti promene na koži i ožiljke.
Najsigurniji nacin za sprecavanje alergijskih reakcija na sunce je izbegavanja suncevih zraka kad je sunce najjace, izbegavanje naglih izlaganja suncu u prolece i leto (postupno izlaganje suncu omogucava bolje prilagodavanje na UV zrake), nošenje zaštitne odece i korišcenje kvalitetnih zaštitnih sredstava koja pružaju visoku UVA i UVB zaštitu. Osim toga, trebalo bi se posavetovati s lekarom o nuspojavama odredenih lekova posle izlaganja suncu.
Takode se ne preporucuje korišcenje kozmetickih preparata koji sadrže etericna ulja, AHA i BHA kiselinu, salicilnu kiselinu i retinole. Šamponi protiv peruti, parfemi, farbe za kosu, ali i obicni sapuni mogu sadržati materije koje uzrokuju pojavu reakcija na sunce.
Svakako treba izbegavati primenu hemijskih pilinga, mikrodermoabrazije i slicnih tretmana pre izlaganja UV zracima. Sve navedeno može uciniti kožu osetljivijom na sunce i izazvati alergijsku reakciju u obliku laganog crvenila i svraba, pa do pojave razlicitih osipa.
