Foto: Nacionalni dnevnik
Prošlo je 11 godina otkako je profesor doktor Nadežda Basara u Nemackoj transplantirala i izlecila maticnim celijama od nesrodnog donatora svog prvog srpskog pacijenta, Sladana Stepanovica iz Požarevca, obolelog od najtežeg oblika akutne limfoblasne leukemije, filadelfija pozitivne.
Hematolozi u Klinickom centru Srbije nisu uspeli da ga uvedu u kompletnu remisiju, ali je profesorka Basara u poslednji cas uspela da ga ubaci u studiju u okviru nemacke multicentricne studijske grupe za novi lek “glivek”. To je bio prvi slucaj izlecenja od ovog najgoreg vida leukemije jednog pacijenta iz Srbije i sa Balkana, i to od jedne srpske doktorke.
Ovaj primer izlecenja, kao i mnogi drugi posle toga koje je naša cuvena doktorka izvela uvodenjem najnovijih lekova i terapija, trebalo bi da služi mladim generacijama lekara kako treba reagovati kod komplikovanih i teških slucajeva i kako se boriti za neciji život do iscrpljenja svih mogucnosti koje pruža aktuelna svetska medicina.
Šta radi Sladan Stepanovic danas, tacno 11 godina posle izlaska iz bolnice, videcemo u prilogu “Nacionalnog dnevnika” TV “Pink”:
S malim brojem registrovanih donora i malim brojem obaveljenih transplantacija, Srbija se nalazi na dnu evropske lestvice. Ipak, ljudi poput doktorke Basara cine da mnogi oboleli od najtežih bolesti i dalje vide svetlo na kraju tunela.
Profesorka dr Nadežda Basara, beogradski dak, direktorka je u bolnici “Sankt Franciskus” u nemackom gradu Flensburgu. U Nemacku je svojevremeno otišla bez znanja ijedne reci nemackog jezika, a uspela je da dobije zvanje docenta, pa profesora, da pet godina bude na celu transplantacionog centra Univerzitetske klinike u Lajpcigu, da taj centar “izbaci” na prvo mesto po rezultatima u lecenju leukemije i broju obavljenih transplantacija.
Objavila je više od 100 naucnih radova, izvršila transplantiranje na više od 1.700 obolelih od raznih vidova leukemije. Lecila je desetine pacijenata iz Srbije. Izrodila su se iz toga mnoga prijateljstva i kumstva.
Foto: Nacionalni dnevnik
Pre izvesnog vremena dr Basara je pokrenula besplatnu akciju pod nazivom “Pokloni život” u Nišu za tipizaciju maticnih celija za pomoc mladom pacijentu Tomislavu Cvetkovicu. Samo u jednom danu “obradeno” je više od 4.000 potencijalnih davalaca.
Emil Mors iz fondacije “SMS Stiftung”, koja je sa bolnicom iz Flensburga finansirala ovu akciju, rekla je da su tada “Nišlije oborile Ginisov rekord po pokazanom dobrocinstvu”. Profesorka Basara postaje pocasni profesor Univerziteta u Nišu.
I dok srpski pacijenti i dalje gaje nekakvu nadu, Srbija bi kao država morala da se zapita da li osobe poput Dr Nade mogu da pomognu srpskoj medicini da ne završi na dnu Evrope.
(M. S. / S. J.)
