Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/Carlos Porto
Došlo je vreme za preispitivanje bezbednosti kofeina. Poslednji put ovaj sastojak se našao pod lupom strucnjaka pedesetih godina prošlog veka kada je ispitivano njegovo dejstvo u gaziranim picima. Od tada, njegova primena se proširila, ali niko nije posvetio pažnju njegovom delovanju.
Naime, 2011. godine broj ljudi koji su završili u hitnoj pomoci nakon uzimanja energetskog pica je porastao na 20.000, što je dvostruko veca brojka nego ranije. I dok prizvodaci koji ga koriste smatraju kofein potpuno bezbednim, s druge strane postoje dokazi koji ukazuju na sve cešce “trovanje kofeinom” u svetu.
Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/zirconicusso
Ipak, ni strucnjaci još nisu usaglašeni oko njegovog dejstva. Nedavno radeno istraživanje sa Harvarda je ukazalo na to da konzumacija kafe nema nikakve ozbiljne posledice po zdravlje. Takode, mnoge druge studije su pokazale da umereno konzumiranje kofeina može cak da bude pozitivno i da smanji rizik od raka prostate, dojke ili dijabetesa tipa dva.
Podeljena mišljenja su navela americku Agenciju za hranu i lekove da ispita koja je dozvoljena doza kofeina koju covek sme da unese, s obzirom na cinjenicu da je na godišnjem nivou ta brojka oko 120.000 tona kofeina. Prema studiji, maksimalno dozvoljena kolicina ovog sastojka u toku dana je 400 miligrama, što je kolicina koja se nalazi u cetiri do pet šoljica kafe.
Foto: sxc.hu
Iako se kofein u americkoj regulativi smatra bezbednim, prekomerne doze mogu dovesti i do smrti. Jedan americki tinejdžer umro je od tableta s kofeinom koje je uzimao u fazi traženja posla.
Iako nauka još nije u potpunosti usaglašena oko ove supstance, treba biti na oprezu i voditi racuna o mogucim posledicama koje može da izazove najpopularnija “psihoaktivna droga” na svetu.
(Tamara Milic)
