Izvor: novosti.rs
Deluje protiv alergija, anemije, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova, ekcema, istegnu?a mi?i?a i ligamenata, ja?a imunitet i organizam ?titi od infekcija i prehlade.
Likopen i astmati?ari
Ishrana bogata antioksidansima smanjuje u?estalost astme, pokazala su istra?ivanja australijskih nau?nika iz Sidneja. Istra?iva?i su se posebno osvrnuli na paradajz i njegov mo?an antioksidans likopen. Prakti?nu potvrdu dobili su nakon sedmodnevnog eksperimenta sa trideset pacijenata obolelih od astme. Pacijenti su prvo dobijali hranu siroma?nu sa antioksidansima, a zatim su konzumirali ekstrakt i druge proizvode od paradajza bogate likopenom. Dobijeni rezultati su pokazali da suplementi sa likopenom imaju izuzetna svojstva i da ih treba uklju?iti u terapiju astme.
Zahvaljuju?i obilju likopena i vitamina C, paradajz (Solanum lycopersicum) po mi?ljenju stru?njaka predstavlja hranu protiv starenja. Ova dva sastojka potvr?eni su saveznici u borbi protiv slobodnih radikala, pri ?emu likopen odr?ava tkiva mladim i elasti?nim, a vitamin C kao antioksidans ja?a imunitet i organizam ?titi od infekcija i prehlade, pi?u Novosti.rs.
Udru?eni predstavljaju saveznike lepote i mladosti.
Paradajz je poreklom iz Srednje i Ju?ne Amerike, a bio je kultivisan jo? za vreme vladavine Asteka i Inka. U Evropu je prvi put donet na podru?je ?panije i Portugalije krajem petnaestog veka.
Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti postao je omiljena salata, hrana i preliv. Danas ?ini osnovu mediteranske kuhinje, jer se odli?no sla?e sa brojnim jelima sa testeninom, pirin?em, sirevima, jajima, mesom i ribom. U ponudi su brojne vrste, poznate kao gove?e srce, kru?kasti paradajz, paradajz bez semenki, sitan paradajz u grozdu, ?uti i zeleni paradajz, jabu?ar...
Paradajz je sezonsko povr?e od maja do oktobra, ali zahvaljuju?i plastenicima i staklenicima mo?e da se na?e tokom cele godine.
Njegova crvena boja poti?e od likopena koji je karotenoid sa posebnim antioksidansnim svojstvima. Bori se protiv slobodnih radikala ?tite?i ko?u, zbog ?ega je za vreme sun?anja po?eljno jesti ?to vi?e ovog povr?a. Ustanovljeno je i da je delotvoran u prevenciji tumora prostate, zbog ?ega mu?karci naro?ito treba da ga jedu.
Paradajz je bogat i belan?evinama, beta- karotenom, biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D, K, a od minerala gvo??em, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom, fosforom. U zavidnim koli?inama sadr?i i lutein, mineralne soli, kofeinsku, hlorogensku i ferulinsku kiselinu, flavonoide, kao i brojne druge korisne sastojke. U manjim koli?inama sadr?i i retke minerale bakar, mangan, bor i kobalt.
Kao niskokalorijska namirnica odli?no se uklapa u dijetalni jelovnik za one koji ?ele da smr?aju, a preporu?uje se i za ja?anje odbrambenog sistema organizma. Zapravo, paradajz sadr?i dosta lekovitih materija zahvaljuju?i kojima i ima antioksidansno i antisepti?no dejstvo, dobar je ?ista? organizma i diuretik. Pokazao je delotvornost i u le?enju ?ireva, bubuljica, kao i pojedinih ko?nih oboljenja.
Osim toga, povoljno deluje protiv alergija, anemija, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova.
Pokazalo se da deluje i protiv bolesti usta, zuba i ?drela, bronhitisa, ekcema, istegnu?a mi?i?a i ligamenata. Na spisku bolesti su i katarakta, migrena, osteoporoza, povi?eni holesterol, poreme?eni krvni pritisak, neplodnost, ali i sinuzitis, uganu?a, hipertireoza...
Pome?an sa hladno ce?enim maslinovim uljem, za?injen origanom ili nekom drugom aromati?nom biljkom, predstavlja lak preliv, koji jelima sa ro?tilja ili kuvanim na pari daje poseban ukus.
Ako je paradajz suvi?e kiseo, treba dodati malo ?e?era u sosove i sok, jer kod nekih osoba izaziva poja?ano lu?enje ?eluda?ne kiseline i nadimanje. Glavni krivac za to je ljuska koju treba ukloniti, kao i seme. Zapravo, paradajz predstavlja jednu od najzdravijih namirnica, koja mo?e da za?titi od mnogih bolesti.
Paradajz je najdelotvorniji kao sok, pokazala su istra?ivanja. Kao napitak reguli?e metabolizam, ja?a otpornost i izbacuje suvi?nu te?nost iz organizma. Ukoliko nije slan sni?ava krvni pritisak, popravlja krvnu sliku deluju?i protiv malokrvnosti, reguli?e varenje, efikasan je i protiv bolesti jetre, pankreasa i reume.
Sok od paradajza preporu?uje se i kod premora, jer krepi i ?isti organizam, a telo osloba?a od neprijatnih mirisa. Dobar je i prirodni lek protiv prevremenog starenja, ka?lja, plu?nih bolesti i bolesti mokra?nih organa.
Nau?na istra?ivanja pokazuju i da sok smanjuje slepljivanje trombocita, te na taj na?in spre?ava trombozu, naro?ito kod osoba sa dijabetesom tip 2. Ina?e je poznato da dijabeti?ari imaju pove?an rizik od nastanka tromba, koji je u daljem toku bolesti naj?e??i uzro?nik infarkta srca i mozga. Zato se i preporu?uje konzumiranje soka od paradajza, pri ?emu treba umanjiti unos natrijuma.
Sr?ani bolesnici bi iz istog razloga trebalo da koriste sok od paradajza koji u sebi ima i zavidne koli?ine kalijuma. Osim toga, ovaj napitak smanjuje nivo lo?eg holesterola, a samim tim smanjuje i opasnost od njegovog talo?enja na krvnim sudovima. Podsti?e i stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pravilan rad pankreasa, zbog ?ega je koristan anemi?nim osobama i dijabeti?arima.
Kada se sok od paradajza koristi kao lek potrebno je dnevno popiti najmanje dva decilitra sve?e pripremljenog napitka. Ako se radi o anemiji ili naglom gubitku krvi, neophodno je pove?ati dnevnu dozu.
