Od osipa do bronhitisa

Od osipa do bronhitisa

Izvor : Novosti.rs

Iza preosetljivosti na lekove može da se krije sklonost ka rinitisu i astmi. Neželjene reakcije najčešće su na antibiotike i vitaminske preparate

Preosetljivost i alergije na lekove javljaju se kod čak petine bolničkih pacijenata. Alergija se obično javlja iznenada, čak i posle dugogodišnje upotrebe jednog leka. Međutim, nije svaka reakcija na lek alergijska. Kašalj, recimo, može da bude neželjena reakcija na jednu grupu lekova za hipertenziju, dijareja je moguća kod upotrebe nekih antibiotika.

Prava alergijska reakcija je vrlo retka i lako se prepoznaje: počinje crvenim pečatima po licu i telu, uz svrab i otoke očiju usana i jezika, a može da se nastavi gušenjem, nadražajnim kašljem i povraćanjem koji dovode do pada pritiska i gubitka svesti.
Doktor Žikica Jovičić, alergolog-imunolog iz Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da se iza ove reakcije vrlo često krije sklonost ka drugim alergijama:
- Osim što je rizično svako naredno uzimanje leka koji je izazvao alergijsku reakciju, ovakva reakcija organizma pokazuje atopijsku konstituciju, pa su vrlo često alergije na lekove udružene sa drugim alergijskim bolestima, astmom i rinitisom.
Alergija na lek, kako kaže dr Jovičić, nije uvek siguran znak da će se kasnije razviti astma, ali je činjenica da pacijenti koji boluju od bronhijalne astme i alergijskog rinitisa češće imaju neželjene reakcije na lekove nego oni koji nemaju epizode ovih alergijskih bolesti.
Zbog toga i ne čudi što postoji i posebna grupa pacijenata koji imaju takozvani „aspirinski trijas“: nealergijsku astmu, nosnu polipozu i preosetljivost na aspirin, brufen i ostale antizapaljenske lekove.
Alergije se, ipak, najčešće javljaju kod upotrebe antibiotika, ali i kod uzimanja različitih vitaminskih preparata. Oni, prema rečima dr Jovičića, osim što su najčešće u upotrebi, imaju i najveći alergeni potencijal.
Ni stručnjacima nije jasno zašto organizam u jednom trenutku burno odreaguje na lek koji mu je do tada bio „poznat“. Moguće je da je organizam uz virusnu infekciju koja je već stvorila predispoziciju za alergiju, „otkočio“ mehanizam zbog kojeg na lek odjednom reaguje neprijateljski.
Jedno je sigurno, imuni sistem pamti sve događaje, pa ako se jednom pojavi alergija na određeni lek, svaka sledeća reakcija biće burnija, čak i pri manjoj dozi leka:
- Ako je prošlo puno vremena od poslednjeg uzimanja, šansa za burniju reakciju je manja, ali se alergija sigurno aktivira. Zato je važno izbaciti iz upotrebe lek koji izaziva ove reakcije, pa čak i sve lekove iz iste grupe koji su sličnog sastava - napominje dr Jovičić.
Naš sagovornik upozorava i da se ne pribegava uzimanju antihistaminika nakon prvih simptoma alergije, jer on može samo da ublaži kliničku sliku, ali ne i da zaustavi alergijsku reakciju.
ODLOŽENA REAKCIJA
Bez obzira na vrstu reakcije na lek, neophodno je da se pacijent javi lekaru, jer se nikad ne zna da li će se reakcija završiti samo osipom po koži:
- Reakcija se obično događa u roku od šest sati nakon uzimanja leka. Jedino se kod nesteroidnih antiinflamatornih lekova ponekad javlja takozvana odložena reakcija, čak i 24 sata posle upotrebe. Nekada se i sedam dana posle uzimanja leka javljaju osipi po koži, ali te reakcije nisu opasne po život - kaže dr Žikica Jovičić.
35
odsto reakcija na lek pogaĐa organe za varenje
15
puta povećava se rizik od alergije i na druge lekove
6-10
odsto neželjenih reakcija na lekove su alergije