Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/Graeme Weatherston
Prosecna vrednost gornjeg krvnog pritiska kod muškaraca u Srbiji je 135 milimetara živinog stuba, a kod žena 130, podsecaju strucnjaci povodom Svetskog dana hipertenzije koji se obeležava 17. maja.
- Pod normalnim krvnim pritiskom podrazumevaju se vrednosti od 120/80 mmHg. Medutim, nešto niže ili više vrednosti od napred navedenih su uobicajeno fiziološko stanje, s obzirom na to da vrednosti krvnog pritiska variraju tokom dana i zavise od grade tela pojedinca i od uticaja brojnih spoljašnjih i unutarnjih faktora – rekla je Tanjugu dr Nataša Mickovski iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut”.
Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/Surachai
Širom sveta, u periodu od 1980. do 2008. godine, zabeležen je porast broja osoba s hipertenzijom – sa 600 miliona na milijardu, a predvida se da ce do 2025. godine taj broj iznositi 1,56 milijardi. Prema recima doktorke Mickovski, u razvijenim zemljama ucestalost hipertenzije porašce za 24 odsto, odnosno za 80 odsto u regionima u razvoju, kao što su africki i latino-americki region. Mickovski je ukazala da ucestalost hipertenzije kod odraslog stanovništva u svetu iznosi 40 odsto, odnosno približno 30 odsto u razvijenim zemljama Zapada, a kod osoba starijih od 80 godina iznosi cak 80 odsto.
- Rizik za pojavu hipertenzije raste sa godinama života, pa tako kod osoba uzrasta od 20 do 30 godina, jedna od deset ima hipertenziju, a u uzrastu od 50 godina dvadeset odsto ima povišen krvni pritisak. Posle 60. godine života svaka druga osoba ima hipertenziju – istakla je dr Mickovski.
Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/cbenjasuwan
Ona je naglasila da se Srbija nalazi u grupi zemalja sa visokom ucestalošcu hipertenzije medu odraslim stanovništvom, kao i da ucestalost ovog problema iznosi cak 47 odsto i to 50 odsto kod muškaraca i 43 odsto kod žena.
Mickovski je kazala da je hipertenzija sama po sebi bolest, ali je i faktor rizika za nastanak brojnih bolesti, medu kojima su kardiovaskularne bolesti, nastanak šloga, infarkta miokarda, srcane insuficijencije i periferne vaskularne bolesti.
Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/jscreationzs
Govoreci o razlicitim faktorima rizika koji su povezani sa nastankom hipertenzije, Mickovski je navela prisustvo hipertenzije kod jednog ili oba roditelja, prekomeran unos soli, alkohola i fruktoze preko slatkih gaziranih ili negaziranih pica, gojaznost, ateroskleroza, nedovoljna fizicka aktivnost, povecanje vrednosti masnoca u krvi i pojedini poremecaji licnosti.
- Kada se postavi dijagnoza hipertenzije, prvu terapijsku liniju predstavljaju nefarmakološke metode koje se odnose na doživotnu promenu odredenih životnih navika u koje spadaju smanjenje telesne težine, poseban režim ishrane, ogranicen unos soli i alkohola i redovna fizicka aktivnost – istakla je Mickovski.
Ona je dodala da antihipertenzivna terapija treba da bude individualno prilagodena i to u skladu s bolesnikovim potrebama, nacinom života i finansijskom situacijom.
- Efekti pravilnog lecenja arterijske hipertenzije su višestruko korisni, jer je redukcija krvnog pritiska za pet mmHg povezana s redukcijom pojave moždanog udara za 14 odsto, sa redukcijom pojave srcanog udara za devet odsto i sa redukcijom opšte smrtnosti za sedam odsto – naglasila je dr Mickovski.
