Poslednjih godina znacajno je povecan broj klimatizovanih prostorija kako u stanovima, tako i u poslovnim prostorijama, s ciljem da se obezbede prijatniji životni i radni uslovi, ali strucnjaci apeluju da se klima-uredaji pravilno koriste. Veoma cesto se postavlja pitanje da li je strah od klima-uredaja opravdan ili ne, a najcešci odgovor je da nije, ako poštujemo pravila za njihovo korišcenje.
- Ventilacione sisteme i klima-uredaje trebalo bi najmanje jedanput godišnje kontrolisati i cistiti, jer u njima mogu da se razviju veoma opasni virusi, kao što su koksaki, legionarske bolesti ili bakterije koje izazivaju razne vrste upale pluca – upozorava epidemiolog dr Božidar Ljubic.
Ljubic je nedavno Tanjugu rekao da je veoma važno prilikom postavljanja klime da ona ne duva pravo u onoga ko sedi u sobi, jer može da izazove facijalnu paralizu, a s vazduhom izlazi i sva prašina koja je usput pokupljena ili podignuta sa poda.
Tokom toplih dana svi težimo da se zaštitimo ili sklonimo od vrucine, pri cemu je važno istaci da prelaz iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba ciniti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika. Takode, nikada ne treba izlaziti ili ulaziti oznojan iz spoljne sredine u klimatizovanu prostoriju, jer to može izazvati temperaturni kolaps.
Zna se da dugotrajno izlaganje hladnoci utice na metabolizam – smanjenje prometa materija u mišicima, jer je cirkulacija usporenija, pa se i sve druge aktivnosti u mišicu, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije. Medutim, mnogo je važniji aspekt kratkotrajnog naglog prelaza iz tople u hladnu sredinu i obrnuto, jer je mnogo onih koji zloupotrebljavaju primenu klima-uredaja i zaboravljaju osnovno pravilo da velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju.
Zbog toga su u letnjim mesecima ceste prehlade, kijavice, akutno zapaljenje grla, ždrela i bronhija, što je razumljivo, jer ako se sa tridesetak stepeni spoljašnje temperature ude u prostoriju u kojoj je jedva dvadesetak, prehlada je skoro neizbežna jer organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature i dolazi do jedne vrste šoka koji negativno utice na zdravlje.
Zato lekari savetuju da razlika izmedu spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha ne bude veca od sedam do deset stepeni i da se prilikom izlaska iz rashladene prostorije krace vreme provede u prostoriji koja se ne rashladuje da bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.
Ako klima-uredaje ne koristimo kako treba, klimatizacija prostorija u kojima boravimo može da pogoršava efekte artritisa i neuritisa, a nepovoljno uticu na osobe koje vec imaju probleme sa sinusima. Kod dece hladnoca u stanu može da dovede do upale uha, a posle izlaganja klima-uredaju nisu retki ukocenost i bolovi u vratu.
Neurolog Klinike za rehabilitaciju u Sokobanjskoj dr Biljana Stojanovic apeluje na pravilno korišcenje klima-uredaja kada se radi o pacijentima sa neurološkim problemima, posebno onima koji su doživeli šlog. Njima se savetuje da ne budu direktno izloženi radu klima-uredaja, vec da borave u drugoj prostoriji dok se temperatura u celom stanu ne ujednaci da ne bi došlo do negativnog uticaja na krvne sudove.
Zbog nepravilnog korišcenja klima-uredaja može doci do ukocenosti mišica lica, ukocenosti i bolova u vratu koji nastaju zbog blokade mišica posle izlaganja hladnoci. Za funkcionisanje, mišicima je potreba toplota, a ako ona nedostaje mišici smanjuju svoje funkcionisanje da bi sacuvali toplotu. Ukoliko dode do ovakve blokade, lekari kažu da treba popiti magnezijum i vitamine B grupe koji pozitivno deluju na rad nerava i mišica.
Ventilatori, takode, mogu da olakšaju podnošenje visokih temperatura, ali ako spoljna temperatura poraste iznad 30 stepeni, ventilator ce biti manje efikasan od klima-uredaja ili tuširanja hladnom vodom.
