Životni vek i zdravstveni „karton“ gradana Evrope pokazuje da su najzdraviji Skandinavci, najbolesniji Slovaci, a najdugovecniji Francuzi. Duže se živi, ali sve ranije oboljeva, porucuju francuski naucnici.
Evropljani sve duže žive, ali njihovo zdravlje posle 65. godine nije uvek dobro, pokazuju rezultati istraživanja koji su objavljeni u Parizu.
Prema tom istraživanju, od svih Evropljana, Francuzi najduže žive.
Muškarci u toj zemlji posle 65. godine u proseku žive još 19,3, a žene još 23,8 godina. To je nešto duže od prosecnog života u Evropi, gde muškarci posle 65. godine žive još 18 godina, a žene 21,4.
Francuska, medutim, ne prednjaci medu ostalim zemljama Evrope kada je rec o zdravlju njenih gradana posle 65. godine.
Razlike medu pojedinim zemljama su velike, pa tako muškarci u Litvaniji prosecno žive 68 godina, a Švedani 11,9 godina duže.
Dobro zdravlje muškarci u Slovackoj održe do 52. godine, dok se Švedani dobrim fizickim stanjem mogu pohvaliti u proseku do svoje 71. godine.
Slovakinje dobro zdravlje imaju do 53. godine, a žene na Malti do oko 70. godine. Zdravljem u poznim godinama najviše se mogu pohvaliti Švedanke i Norvežanke, pošto dobro stanje organizma održe do oko 80. godine, dok su Špankinje i Francuskinje u proseku zdrave do oko 74. godine.
„Ljudi, uprkos krizi, vode racuna o svom zdravstvenom stanju. Evropljani duže žive, ali ranije oboljevaju", kaže Žan-Mari Robin sa francuskog Instituta za istraživanje „Inserm".
