Japanski naucnici su stvorili funkcionalnu ljudsku jetru od maticnih celija, dobijenih iz kože i krvi. Ovim se otvara i mogucnost stvaranja mini organa dobijenih na bazi celija kože pacijenata, ali predstoji još oko 10 godina istraživanja kako bi organi mogli da budu presadivani ljudima.
Japanski tim sa Univerziteta „Jokohama Siti“ stvorio je funkcionalnu ljudsku jetru od maticnih celija i navodi da ce možda biti potrebno i 10 godina pre nego što se organ odgajan u laboratoriji bude presadivao pacijentima.
Istraživaci širom sveta vec više od deceniju proucavaju maticne celije dobijene iz razlicitih izvora, zbog njihove sposobnosti da se transformišu u široku lepezu drugih vrsta celija.
Dve su osnovne vrste maticnih celija - embrionske, dobijene od embriona, i reprogramirane „indukovane pluripotentne maticne celije" (IPS), koje se cesto dobijaju iz kože i krvi.
U celom svetu postoji velika nestašica donorskih organa za transplantaciju, pa su naucnici i te kako svesni nužnosti da se na drugi nacin obezbede organi za presadivanje.
Japanski tim je koristio IPS maticne celije za dobijanje tri razlicite vrste celija, koje su prirodno kombinovane u strukturi jetre ljudskog embriona u razvoju - hepaticnih endodermnih celija, mezenhimalnih maticnih celija i endotelijalnih celija.
Te celije su potom pomešane da bi se videlo da li ce nastaviti da se razvijaju, što se i desilo - pocele su da se formiraju trodimenzionalne strukture, koje se nazivaju „jetrenim zacecima", ili skupine jetrenih celija s potencijalom da se razviju u potpun organ.
Kada su izvršili transplantaciju na miševima, utvrdeno je da ovi zaceci sazrevaju i da su se ljudski krvni sudovi povezali sa krvnim sudovima domacina (miša).
Te rudimentirane jetre pocele su da obavljaju mnoge funkcije, koje uobicajeno obavlja ljudska jetra.
Prema recima Malkolma Alisona, strucnjaka za maticne celije sa londonskog Univerziteta „Kvin Meri“, koji nije bio ukljucen u japansko istraživanje, ovim se otvara i mogucnost stvaranja mini organa, dobijenih na bazi celija kože pacijenta kome taj organ otkazuje. Te mini jetre bi mu potom bile presadene, kako bi pomogle funkcionisanju obolelog organa.
Kris Mejson, strucnjak za regenerativnu medicinu sa Univerzitetskog koledža u Londonu, napominje da bi veliki znacaj japanskog istraživanja mogao da bude i u tome da se celije jetre dobijene u laboratoriji i presadene miševima koriste za razvoj i poboljšanje lekova.
Trenutno se za proucavanje metabolizma i toksicnosti potencijalnih novih lekova koriste kadavericne celije jetre, do kojih je teško doci.
Voda japanskog istraživanja Takanori Takebe istice da je toliko ohrabren uspehom ovog projekta, da planira da pokuša na isti nacin stvaranje i drugih organa, kao što su pankreas i pluca.
