Naucni tim iz Finske otkrio je da osobe u poznijim godinama života, s niskim nivoom vitamina D, mogu da imaju povecan rizik od razvoja Parkinsonove bolesti. Vecinu vitamina D telo stvara tokom izlaganja kože suncu, dok ponešto dolazi i iz hrane poput masne ribe, mleka i žitarica. Medutim, starenjem koža stvara sve manje ovog vitamina.
Godinama je poznato da je vitamin D važan za apsorpciju kalcijuma i izgradnju kostiju, a sada su istraživaci pokazali da on ima i važnu ulogu u regulaciji imunog i razvoju neurološkog sistema.
Parkinsonova bolest pogada nekoliko podrucja mozga i dovodi do simptoma poput tremora (trešenje delova tela, narocito ruku i glave) i usporavanja pokreta. Strucnjaci navode da bi vitamin D mogao da pomogne u zaštiti od postupnog gubitka nervnih celija kod ljudi s ovom bolešcu.
Studija, sprovedena na 3.000 ljudi, koja je objavljena je u strucnom casopisu “Archives of Neurology”, pokazala je da su ljudi s najnižim nivoom vitamina D imali tri puta veci rizik od razvoja Parkinsonove bolesti. Istraživaci s Finskog nacionalnog instituta za zdravlje došli su do tog zakljucka merenjem nivoa vitamina iz uzoraka krvi grupe ispitanika i to u periodu izmedu 1978. i 1980. godine, a zatim su pratili da li ce se kod njih razviti Parkinsonova bolest.
Doktorka Kieran Brin, direktor istraživanja na “Parkinson’s UK” navodi da je studija pružila nov uvid u potencijalne faktore okoline koji mogu da uticu na Parkinsonovu bolest.
Uravnotežena, zdrava ishrana trebalo bi da pruži preporucen nivo vitamina D, ali su potrebna dalja istraživanja da bi se otkrilo da li nadoknada vitamina D hranom ili povecano izlaganje suncu mogu uticati na Parkinsonovu bolest i u kojoj fazi bi to bilo najpovoljnije.
