„Kralj divljih gljiva“ vrganj razlikuje se od mnogih prehrambenih artikala po neobicnoj aromi i tome što sadrži hranljive i lekovite sastojke. Bogat je belancevinama, vitaminima i mineralima, kao i odredenim sastojcima koji imaju antikancerogeno dejstvo, sa antibiotickim i imunostimulativnim delovanjem.
Vrganj je zbog svoje posebne arome i lekovitog dejstva poznat kao „kralj divljih gljiva".
Osim što je bogat belancevinama, vrganj je i odlican izvor prehrambenih vlakana, posebno hitina koji „ometa" apsorpciju masti i pomaže kod mršavljenja, što ga cini idealnom dijetalnom namirnicom.
Ova gljiva bogata je vitaminima B1, B2, B3, B5, C, D i mineralima (kalijum, gvožde, cink, selen, bakar, kalcijum), beta-glukanom, jaca imunitet, reguliše kardiovaskularni sistem i sprecava osteoporozu.
Vrganji sadrže više belancevina od bilo koje vrste povrca, koje su ujedno i niskokaloricne, slicnog sastava kao i belancevine životinjskog porekla, tako da se posebno preporucuju u vegetarijanskoj i veganskoj ishrani.
Dokazano je da ove pecurke sadrže odredene sastojke koji imaju antikancerogeno dejstvo, sa antibiotickim i imunostimulativnim delovanjem.
Mogu da se konzumiraju na bezbroj nacina – sveži, pohovani, sušeni, ali i ukiseljeni, a da ujedno imaju odlican ukus i visoku hranljivu vrednost. Ova vrsta gljiva ne sadrži saharozu i skrob, pa se posebno preporucuje dijabeticarima.
Srbija je pogodno stanište za vrganje, koji rastu na proplancima hrastovih, brezovih, kao i mešovitih šuma i obicno suncanim obroncima prekrivenim mahovinom. Ima ih u gotovo celoj Evropi, od leta do kasne jeseni.
Jedna je od najkvalitetnijih gljiva zbog cega dostiže visoku cenu na tržištu.
Poluokruglog šešira, svetlo do tamno smede boje, sa debelom belicasto-braon drškom i prijatnim mirisom, raste sakriven ispod lišca. Zamena sa slicnom otrovnom gljivom je gotovo nemoguca.
