Osim odlicnim ukusom, divlja kupina može se pohvaliti lekovitim sastojcima, kojima jaca imunitet, snižava holesterol, štiti jetru i cisti krv. Za poboljšanje krvne slike strucnjaci preporucuju kupinovo vino, koje osim gvožda sadrži i mnogo vitamina C i B, folnu kiselinu i pektin.
Krajem avgusta privedeno je kraju branje krupnih plodova pitome kupine, a dobri poznavaoci lekovitog bilja krenuli su put brda u potragu za sitnijim, gotovo crnim bobicama divlje kupine (Rubus fruticosus).
Sazrevaju na dugim trnovitim granama, a grmovi ove biljke rastu pored puteva i potoka, na neobradenom zemljištu i, najcešce, kao živa ograda na osvetljenim mestima pored šuma.
Džem od kupina, prava poslastica
Ukusne bobice divlje kupine, pre svega su bogat izvor vitamina C, a sadrže i bioflavonoide, gvožde, kalcijum, natrijum, etarsko ulje, tanine, pektin, šecere, vitamine B grupe, biljna vlakna, kao i jabucnu i vinsku kiselinu.
Kada je o lekovitosti rec, mocan su antioksidans, smanjuju stvaranje lošeg (LDL) holesterola, jacaju imunitet, krepe organizam, pomažu ocuvanju kolagena i blago procišcavaju creva.
Pošto sadrži betaine, sok presnih divljih kupina podstice pravilan rad celija jetre i štiti je, dok istovremeno, povoljno deluje na žucnu kesu i cisti žucne puteve.
Kupinovo vino, bogato je vitaminima i drugim mineralima i ima veliku hranljivu vrednost.
Odavno je cenjen i dokazan lek u borbi protiv malokrvnosti. Strucnjaci preporucuju da se za poboljšanje krvne slike mesec dana pije decilitar kupinovog vina dnevno, pola sata pre jela. Slican efekat postiže se unosom svežeg soka dobijenog od crnih bobicastih plodova.
Osim gvožda, vino sadrži i velike kolicine vitamina C i B, folnu kiselinu i pektin, pa poboljšava cirkulaciju, ubrzava rad creva, reguliše krvni pritisak, jaca imunitet i otpornost organizma, poboljšava apetit i pospešuje metabolizam.
