Važnost gvožđa za ljudski organizam
Mineral koji organizam ne stvara već ga unosi ishranom, a koliko će biti iskorišćen zavisi od genskih i biohemijskih osobenosti pojedinca
Za ljudski organizam gvožđe ima izuzetnu važnost i ukoliko ga ne bi bilo život bi stao za nekoliko sekundi. Ovaj mineral iz grupe oligoelemenata organizmu je potreban u veoma malim količinama. Međutim, organizam nije u stanju sam da ga stvara, već se unosi isključivo hranom. Ali njegova iskorišćenost nije apsolutna, već se taj procenat kreće od dva do 10 odsto, što zavisi od genskih i biohemijskih osobenosti pojedinca.
Šta sve utiče na iskoristljivost gvožđa objašnjava specijalista za ishranu prim. dr Branka Konstantinović Birovljev iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu.
- Na iskoristljivost gvožđa utiču pun ili prazan želudac, kiselost želudačnog soka, krvna grupa, a ustanovljeno je da osobe sa A krvnom grupom imaju slabiju moć njegovog iskorišćavanja. Način ishrane takođe je važan, a dokazano je da fitati iz integralnih žitarica, kalcijum, kao i polifenoli iz kafe i čaja smanjuju njegovu iskoristljivost. Iskoristljivost gvožđa smanjuje i upotreba pojedinih lekova, ali i fiziološko stanje organizma, posebno reumatske i gljivične bolesti, kao i hronični herpes. U ovakvim situacijama doze gvožđa treba povećati, ali samo uz saglasnost lekara.
Kako to u praksi izgleda?
- Prosečan odrastao muškarac u organizmu ima oko 3,8 grama gvožđa, a žena 2,3 grama. Od toga oko dve trećine gvožđa je funkcionalno i cirkuliše krvotokom kao hemoglobin, ili se nalazi u mišićnim ćelijama kao mioglobin. Ostatak predstavlja rezervno gvožđe koje se uglavnom nalazi u koštanoj srži i jetri. S obzirom na to da je gvožđe snažan oksidans i potencijalno štetno, skladišti se i transportuje pažljivo vezano za proteine.
Kakva je uloga gvožđa u ljudskom organizmu?
- Njegova uloga je zaista ključna, što najbolje pokazuje to da snabdeva kiseonikom vitalne organe, mozak, srce i jetru. A koliko će kiseonika dospeti u tkiva i vitalne organe zavisi od njegovog prisustva i iskoristljivosti u organizmu. Bez gvožđa ne može da se sintetiše hemoglobin koji ulazi u sastav crvenih krvnih zrnaca koja prenose kiseonik od pluća do tkiva. Zapravo, u našem organizmu je čak 60 odsto gvožđa u obliku hemoglobina. Druga važna uloga gvožđa je stvaranje mioglobina, bitnog pigmenta mišića, koji je važan jer transportuje kiseonik do mišića, obezbeđujući energiju koju trošimo za vreme fizičke aktivnosti.
Šta još može gvožđe?
- Gvožđe stvara citohrome, ćelijske enzime koji su važni jer daju energiju telu, obezbeđujući procese ćelijskog disanja. Istovremeno, gvožđe podstiče rast, otpornost na bolesti, sprečava nastanak zamora, održava koncentraciju i daje mentalnu svežinu i budnost. Osim toga, ulazi i u sastav enzimskih sistema koji u jetri razgrađuju lekove i toksine, učestvuje u sintezi enzima za proizvodnju neurotransmitera, hormonima sličnih supstanci, a i sintetiše određene hormone štitne žlezde.
Šta se dešava kada dođe do deficita gvožđa?
- Deficit dovodi do nastanka mikrocitne ili hipohromne anemije koju karakteriše smanjena količina hemoglobina i veličina eritrocita, odnosno crvenih krvnih zrnaca. Od simptoma prate je ubrzani rad srca i bledilo, a kod težih oblika i promena na noktima koji postaju krti i lomljivi. Na uglovima usana javljaju se ranice i žvale, jezik postaje bolan, a gubi se i osećaj za ukus. Procenjuje se da između 50 i 70 odsto mladih zdravih žena ima neki deficit gvožđa. Obilna menstrualna krvarenja često su uzrok ovog deficita, kao i trudnoća. Ženama u drugom stanju treba dvostruko više gvožđa nego drugim. Ako ne uzimaju suplemente gvožđa, više od 60 odsto trudnica dobija anemiju u drugoj polovini trudnoće.
Ko je još, osim trudnica, podložan deficitu gvožđa?
- Smatra se da između šest i 10 odsto dece ima simptome deficita gvožđa, koji se ponekad ispoljavaju umorom, gubitkom koncentracije, pažnje i koordinacijskih sposobnosti prilikom učenja. Rast tokom detinjstva i adolescencije iziskuje povećane potrebe za ovim mineralom, ali ako izostane odgovarajuća ishrana ispoljiće se njegov nedostatak. U tom smislu biljna hrana ima lošu iskoristljivost jer je reč o neorganskom gvožđu, za razliku od gvožđa životinjskog porekla kojeg posebno ima u mesu i jajima. Ukoliko se konzumira biljna hrana treba birati onu koja sadrži i vitamin C, jer on pomaže u apsorpciji neorganskog gvožđa. Primera radi, uz jednostavan obrok kao što je kukuruz, pirinač ili pasulj treba uzeti 50 miligrama suplementa vitamina C i znatno će biti povećana apsorpcija neorganskog gvožđa. Apsorpciju smanjuju i velike količine kafe, čaja ili mleka uz obrok, a povećava je voćni sok.
Može li organizam da poseduje previše gvožđa?
- Iako je to dosta retka pojava, može. Reč je o hemohromatozi, odnosno preteranoj akumulaciji gvožđa koja može biti naslednog karaktera, ili nastala predoziranjem usled transfuzije krvi. Nasledna hemohromatoza predstavlja genetski poremećaj u kojem dolazi do mutacije gena HFE. Da bi se bolest klinički razvila gen mora da se nasledi od oba roditelja. U okolnostima kada se to dogodi organizam apsorbuje previše gvožđa iz hrane, čak 30 odsto. Zdrava osoba u organizmu ima tri do četiri grama gvožđa, dok kod hemohromatoze iznosi od 20 do 40 grama, odnosno uvećano je i do deset puta.
Šta se dešava sa tako velikim količinama gvožđa?
- Taj višak se taloži u određenim organima kao što su jetra, srce, pankreas, koža. Da se nešto u organizmu dešava signaliziraju određeni simptomi kao što su povraćanje, letargija, nizak krvni pritisak. Kod teških trovanja gvožđem može doći i do edema pluća, hipertermije, stanja šoka, oštećenja centralnog nervnog sistema, smrti. Neki ljudi sa naslednom hemohromatozom nikada nemaju simptome i ne dolazi do razvoja kliničkih manifestacija bolesti. Kada se znaci i simptomi jave obično su nespecifični i počinju sa bolovima u zglobovima, umorom i malaksalošću, gubitkom polnog nagona, odnosno libida ili impotencijom, gubitkom menstruacije, bolom u gornjem desnom delu trbuha zbog uvećanja jetre. Kako ona predstavlja najveći rezervoar gvožđa, dolazi do hronične upale i oštećenja tkiva, odnosno ciroze, što povećava rizik od nastanka karcinoma. Hemohromatoza srca dovodi do poremećaja srčanog ritma, bolova u grudima i srčane insuficijencije. Usled taloženja gvožđa u pankreasu, kod oko tri četvrtine bolesnika dolazi do dijabetes melitusa koji pokazuje rezistenciju na insulin. Zbog taloženja u koži javlja se njena tamnosiva prebojenost, jače izražena na otkrivenim delovima tela kao što su lice, vrat, ekstremiteti. Prebojenost se javlja i u regijama ožiljaka, kao i genitalnoj i analnoj. Kod nekih pacijenata javlja se i artropatija, oboljenje zglobova koje počinje na sitnim zglobovima šake a s vremenom se prenosi i na druge. Ako je gvožđa previše u prednjem režnju hipofize dolazi do smanjenja lučenja gonadotropina, što se manifestuje atrofijom testisa i gubitkom libida.
Kako se bolest dijagnostikuje?
- Rano dijagnostikovanje ovog poremećaja može se ustanoviti merenjem transferina u krvi. Ova komponenta može da ukaže na poremećaj i pre nastanka kliničkih simptoma. Kompletna dijagnoza obuhvata anamnezu, klinički pregled, laboratorijske analize, odnosno dokazivanje povišenog gvožđa u serumu. Biopsija jetre omogućava histološku dijagnozu i dokazivanje nivoa gvožđa u ovom organu. Posebnim metodama može da se dokaže i prisustvo prekomernih količina gvožđa u koži, sluzokoži želuca, sedimentu mokraće.
A lečenje?
- Lečenje podrazumeva mobilizaciju i uklanjanje viška gvožđa ponavljanim venepunkcijama. To podrazumeva uzimanje venske krvi dve do tri godine, odnosno sve do trenutka dok nivo gvožđa ne dođe do referentnih vrednosti. Za to vreme prati se kliničko stanje pacijenta i redovno rade određene laboratorijske analize. Kod bolesnika sa cirozom jetre i srčanom insuficijencijom daju se lekovi poznati kao helatni agensi. Ovi lekovi su u stanju da vežu višak gvožđa u serumu i da ga zatim izbace putem urina i stolice. Lekovi se primenjuju kod pacijenata kod kojih nije moguće izvesti venepunkciju.
