Foto: Profimedia
Ljubljenjem spajamo zadovoljstvo sa korisnim jer, osim što nam je lepo, sagorevamo kalorije i jezikom proveravamo da li smo biološki kompatibilni. Najslađi poljubac? Uvek onaj prvi! 
Sećate li se Alvija Singera? Karirana košulja, previše maše rukama dok govori... Neurotični junak klasika Eni Hol, reditelja Vudija Alena, najbolje je sažeo problematiku prvog poljupca u legendarnoj sceni dejta sa Eni (Dajana Kiton). „Poljubimo se odmah, pre nego što uđemo u restoran, jer ako to ostane da visi u vazduhu, bićemo celo veče nervozni, a ja neću znati kako i kad to da uradim.“ „Okej“, uzvratila je Eni.
Možda to i nije bio najromantičniji filmski prvi poljubac, ali je definitivno bio najživotniji. Čini se da se pomenuti film često reprizira na našim programima jer sam u svojoj dejting istoriji bar četiri puta naletela na frajere sa monologom Alvija Singera („Hajde da se poljubimo odmah jer ću da budem nervozan kad te budem pratio kući“). Ili možda sama utičem na taj Eni Hol efekat?
Znamo šta nama znači prvi poljubac sa nekim ko nam se sviđa (leptiriće u stomaku, antistres terapiju, seksualno uzbuđenje, zbližavanje...), ali šta znači naučnicima?
Dok se ljubimo, aktiviraju se hormoni koji nam popravljaju raspoloženje, poput serotonina, adrenalina i dopamina. Bakterije koje razmenjujemo dok se ljubimo pospešuju rad imunog sistema, a od ljubljenja i mršavimo. Tokom jednominutnog poljupca sagorimo 26 kalorija. U strastvenom poljupcu aktivira se 36 mišića lica, puls se ubrzava, a telesna temperatura raste za 0,5 stepeni. Sve te spoznaje uticale su na razvoj nauke o ljubljenju koja se naziva filematologija.
Neki naučnici tvrde da nam je potreba za ljubljenjem instinktivno usađena i zapisana u genima, drugi da je reč o usvojenoj kulturološkoj navici jer, verovali ili ne, postoje kulture i delovi sveta u kojima se ljudi uopšte ne ljube (čine oko 10 odsto svetske populacije, ako je verovati Vikipediji). Da li se sećate kako vas je mama u detinjstvu uveravala da probate neko novo jelo rečima: „Kako možeš da znaš da li ti se sviđa ili ne ako ne probaš?“
E pa na sličan način ljubljenjem isprobavamo različite partnere u potrazi za onim pravim jer ljubljenje je mnogo više od razmene telesnih tečnosti (i ostataka salate od večere. „Naše usne prepune su osetljivih nervnih završetaka koji mozgu prenose gomilu informacija prikupljenih dodirom“, objašnjava Šeril Kiršenbaum, autorka knjige The Science of Kissing. Nervni završeci prenose impulse od usana, preko jezika i mišića lica do mozga, a on zauzvrat proizvodi oksitocin (koji pomaže da razvijemo osećaj bliskosti), dopamin (odgovoran za emocije i zadovoljstvo), kao i serotonin (koji utiče na raspoloženje). I nivo adrenalina se povećava pa se osećamo uzbuđeno kao da smo skočili padobranom.
Tokom ljubljenja sva naša čula proučavaju „jedinku“ sa kojom se ljubimo - u tom trenutku je mirišemo, dodirujemo, probamo poput nekog novog jela. Muška pljuvačka sadrži testosteron koji pojačava našu seksualnu želju, ali tu su i neki biološki trenuci vezani za produženje vrste kojih nismo ni svesni. Ljubljenjem naša tela proveravaju da li smo biološki kompatibilni, odnosno kakav nam je biohemijski potencijal. Dokazano je da nas seksualno više privlače muškarci čiji je imunološki sistem različit od našeg. Ima smisla, dete roditelja koji imaju različite imunološke „setove“ dobiće jači imunološki sistem.
A tu su i razlike između polova. Muškarci ljubljenje češće doživljavaju kao sredstvo kojim će doći do konačnog cilja - polnog odnosa, a žene kao sredstvo emotivnog povezivanja s partnerom. Da li vas zanima zašto zatvaramo oči dok se ljubimo? Evo naučnog objašnjenja: zbog seksualnog uzbuđenja zenice se šire, što zbunjuje mozak koji misli da je mrak, pa je posledica toga nesvesno zatvaranje očiju.
# Tokom jednog minuta ljubljenja sagori se 26 kalorija i aktivira 36 mišića lica.
# 50 odsto muškaraca i 66 odsto žena kaže da nisu ušli u vezu jer je prvi poljubac bio loš.
Piše: Jasmina Rodić
