Moj muž trči bez obzira na vremenske prilike i neprilike, po kiši, po snegu, po suncu, ma sve! A ja sam princes na zrnu graška kojoj sve smeta: žulja me porub od majice, grizu me komarci, smeta mi gužva, nisam se namazala kremom za sunčanje – izgoreću i tako. On kaže da sam od šećera :-)
Od kako sam počela da se ozbiljno bavim svojom rekreacijom, definisala sam ozbiljne principe:
našla sam vrstu sporta (rekreacije) koji mi odgovarapravim nedeljni plan vežbanja (koliko puta u teretanu, koliko puta šetnja…)ne propuštam treningepovećavam broj vežbi i broj treningaostavim dan ili dva za odmorvodim računa o ishrani (ne jedem hleb, ne mešam ugljene hidrate i proteine, doručkujem…)smanjila sam količinu hrane (malo i lažem!)
Kako je krenulo lepo vreme uključila sam krug oko Ade brzim hodom u nedeljni plan rekreacije. Povedem kuče-luče i nas dve idemo. Ona trči, a ja brzo hodam; prosek 6,2km/h, veći krug 8km. Pre neki dan na Adi, počela je da pada kiša, a nas dve smo bile na 5km od parkiranih kola, bez kišobrana ili kabanice.
Padala je kiša i grad i grmelo je i sevalo je i baš je bilo strašno! U stvari bilo je strašno prvih minut, dva, dok se nisam sasvim skvasila i dok me nije prošao šta-mi-je-ovo-trebalo bes, a onda sam promenila sam mišljenje.
Nije bilo žive duše na stazi, svi su pobegli i krili se negde, mimoišla sam se samo na nekoliko mokrih i veselih trkača/trkačica. Pustila sam kuče-luče da slobodno trči i valja se po blatu (to joj je omiljeno). Moje patike su šljapkale i kiša me je fino hladila. Čak sam umesto brzog hoda malo i trčala. Baš je bilo potpuno fenomenalno!
U kolima ću uvek da imam bar 2 peškira (jedan za mene i jedan za kuče).
Mobilni telefon ću da nosim u WATERPROOF futroli (ili bar neka improvizacija).
Javiću se mužu da ne brine da me nije grom udario.
