02. 07. 2014. 20:00h | Men's Health| foto: newshub.agilent.com
Od kako su se pojavili suplementi svih vitamina i minerala, reklame nas ubeđuju da su upravo oni ono što nedostaje našoj ishrani. Međutim, da li neki vitamini zapravo mogu da vam naškode?
Studije pokazuju da multivitaminski suplementi više štete nego koriste
Većina ljudi smatra da je preporučena doza suplemenata sasvim bezbedna. Međutim, to ne važi za sve vitamine i minerale. Predstavljamo nekoliko onih koji mogu naneti više štete nego koristi.
Multivitamini
Iako su multivitamini najrasprostranjeniji suplementi, nema dokaza da ljudi imaju ikakve koristi od njih.
Francuski istraživači su do 2010. pratili 8.000 dobrovoljaca koji su tokom šest godina uzimali multivitamine ili placebo pilule.
Otkrili su da su osobe koje su uzimale suplemente imale veći rizik od srčanih oboljenja i kancera u odnosu na one koje su uzimale placebo.
Neke studije čak su pokazale da multivitamini mogu učiniti više štete nego koristi.
Istraživanje je pokazalo i da vitamin B6 povećava rizik od smrti za 4,1 odsto, folna kiselina za 5,9 odsto, gvožđe za 3,9 odsto, magnezijum 3,6 odsto, cink tri odsto i bakar za 18 odsto.
Međutim, studija nije uzela u obzir činjenicu da mnogi ljudi uzimaju velike doze vitamina tek kad dobiju ozbiljnu bolest poput kancera.
Ipak, ako vaša ishrana sadrži dovoljno sveže hrane, voća i povrća, velika je verovatnoća da vam multivitamini nisu potrebni.
Vitamin C
Lekari su se s ovim vitaminom upoznali davnih pedesetih godina 18. veka. On pomaže da se iscele rane, ojačava vezivna tkiva i održava ćelije zdravim.
Ipak, uprkos tome, gotovo da nema dokaza da li je dobar i u vidu suplementa.
Na nekim testiranjima dokazano je da skraćuje trajanje prehlade, ali nema stvarnih dokaza da tera bolesti.
S druge strane, u velikim dozama definitivno je štetan. Jedanaestogodišnja studija završena u februaru ove godine, koja je obuhvatila 23.000 muškaraca, otkrila je da oni koji uzimaju velike doze suplementa češće dobijaju kamen u bubregu u odnosu na one koji ne uzimaju dodatno ovaj vitamin.
Vitamin E
Nalazi se u orašastim plodovima, kvascu, pšenici i uljima, a ključan je za zdravlje ćelija. Većini odraslih potrebno je između tri i četiri miligrama dnevno.
Studije su pokazale da hrana bogata vitaminom E štiti od bolesti srca, ali nema dokaza da suplementi to čine. Naprotiv, deluje da mogu naneti i štetu.
Američki istraživači sa Klinike u Klivlendu su 2011. otkrili da muškarci koji uzimaju 268 mg vitamina E svakog dana tokom sedam godina, imaju 17 odsto veći rizik da dobiju rak prostate, u odnosu na one koji ne uzimaju taj suplement.
Takođe, sedmogodišnje istraživanje završeno 2005. koje je obuhvatilo 4.000 ljudi otkrilo je povećan rizik od otkazivanja srca i to za 13 odsto.
Kalcijum
Kalcijum se obično preporučuje sredovečnim i starijim osobama za zaštitu kostiju. Ima i dokaza da može sprečiti nastanak polipa u crevima – izraslina koje se mogu pretvoriti u kancer.
Ipak, suplementi kalcijuma povećavaju rizik od srčanih oboljenja kod muškaraca, prema studiji koju je sproveo američki Nacionalni institut za proučavanje kancera.
U istraživanju koje je obuhvatilo 388.000 ljudi, otkriveno je da muškarci koji uzimaju više od jednog grama suplementa dnevno imaju veći rizik od problema sa srcem i 20 odsto više šanse da umru od kardiovaskularnih oboljenja.
Naučnici veruju da visok nivo kalcijuma stvdnjava arterije i povećava rizik od srčanih bolesti.
Odraslim osobama preporučuje se700 mg kalcijuma dnevno, za šta je dovoljna jedna čaša jogurta ili mleka.
Selen
Selen je mineral koji se nalazi u morskim plodovima, mesu i žitaricama. U malim dozama predstavlja esencijalni mineral, a njegov nedostatak povezan je sa ranom demencijom, slabim imunim sistemom i preranom smrti.
Međutim, iako sprečava srčana oboljenja, previše ovog minerala može biti veoma štetno.
Muškarcima je potrebno svega 0,075 mg dnevno, a ženama 0,06 koje dobijaju iz svakodnevne ishrane.
Međutim, veće doze povezane su sa nastankom dijabetesa tipa 2, kažu istraživači u radu objavljenom u žurnalu Cochrane Library.
Beta karoten
Beta karoten je pigment koji daje žutu i narandžastu boju voću i povrću. Telo ga pretvara u vitamin A koji je od ključne važnosti za dobar vid, zdravu kožu i jak imuni sistem.
On je prirodan antioksidans i obično se uzima kao prevencija od raka, ali nema dokaza da ima takvo zaštitno dejstvo.
S druge strane, dokazano je da je u velikim dozama štetan. U 1994. godini istraživači su otkrili da pušači koji uzimaju više od 20 mg beta karotena dnevno imaju osam odsto veće šanse da umru od raka pluća u odnosu na one koji ne uzimaju taj suplement.
Osim toga, beta karoten može dati koži narandžast ten i pokrenuti vrtoglavice i bolove u želucu i zglobovima.
