Strategije učenja

Strategije učenja

Još pre tridesetak godina istraživači koji se bave tehnikama i procesima učenja spoznali su aktivnu ulogu koju učenik ima u procesu učenja.

Na osnovu tadašnjih rezultata istraživanja, usmerili su se na one strategije učenja za koje su naslutili da će uzeti najznačajniju zaslugu za uspešno savladavanje novog gradiva.

Strategije učenja

Što su učenici uključeniji u proces učenja, kao i u određivanje onoga što zapravo žele učiti, to im učenje postaje zanimljivije i brže ga savlađuju, jer bolje pamte stvari za koje su u startu pokazali interesovanje. Samim tim nivo motivisanosti za rad raste, postižu se bolji rezultati, visoke ocene, oseća se veća korist nastave, jača se interakcija između studenata i profesora, čime se sveukupno stvara jedna vrlo pogodna atmosfera za dalji rad i samoaktuelizaciju.

Pokazalo se kako su strategije učenja vrlo važne u samoregulaciji učenja.

Pojam “Strategija učenja” predstavlja način kojim student upravlja svojim učenjem, a zasniva se na njegovom poznavanju vlastitih osobina i sposobnosti, svešću o obavezama koje čekaju da budu obavljene, veštinama sticanja, povezivanja i primene novog znanja, nužnom predznanju i svešću o značaju i upotrebnoj vrednosti novog znanja.

Prilikom učenja treba voditi računa o:

·         jednom mestu za učenje – poželjno je da imate stalno mesto za učenje,

·         organizaciji vremena – poželjno je unapred napraviti plan i vreme učenja,

·         navici učenja na nastavi – čime sebi olakšavate život i štedite vreme.

Etape učenja po nekom nepisanom pravilu poželjno je da traju od 30 do 40minuta, posle čega nije loše napraviti kraću pauzu.

Jednostavnije rečeno, strategije učenja podrazumevaju sve one aktivnosti i procese učenja do momenta savladavanja gradiva. Ono što je interesantno jeste da studenti koriste različite strategije učenja za različite predmete i oblasti, zavisno od teme i oblasti interesovanja.  Tako se recimo gradivo iz metemtike i engleskog jezika ne usvaja na isti način, pa se strategije učenja menjaju u različitim situacijama.

Neke od strategija koje se koriste:

strategija ponavljanja – koristi se kada određeni sadržaj treba naučiti napamet, student ne ulaže veći napor u razumevanje sadržaja, ne uči povezano, pa se “naučeno” lako zaboravlja.

strategija elaboracije – podrazumeva nadogradnju znanja novim informacijama, odnosno povezivanje novog gradiva i prethodno usvojenog. Ovakav vid strategije zahteva veći napor, ali je rezultat mnogostruko bolji.

strategija organizacije – strukturirane i organizovane informacije lakše se uče i povezuju. Studenti recimo često vole povezivati materijal koji nije organizovan, praveći takozvane skripte. Korisno je koristiti klasifikacije, šeme radi lakše preglednosti i boljeg usvajanja sadržaja.

strategija razumevanja – podrazumeva sumiranje naučenog tj. konstruktivnu evaluaciju novostečenog znanja, što rezultira jasnijom svešću o informacijama koje su pročitane, izgovorene ili napisane.

afektivne i motivacione strategije – podrazumevaju studentove ciljeve i verovanja, vrednosti i jaku želju da dostignu taj svoj cilj.

Međutim, koliko god bili vredni i predani student, nema tog studenta koji se bar jednom nije našao u situaciji da u nekoliko dana treba da spakuje znanje sticano tokom celog semestra. U takvim situacijama student neretko pribegavaju prepisivanju i korišćenju raznih nedozvoljenih sredstava, kao što je recimo bubica za prepisivanje.