Kako prepoznati simptome upale slepog creva?
Dijagnoza upale slepog creva
|
Kako prepoznati simptome upale slepog creva? |
Dijagnozu upale crvuljka ponekad je veoma teško postaviti, jer simptomi mogu biti slični simptomima karakterističnim za neka druga oboljenja. Fizički pregled stomaka, tokom kojeg se javlja lokalizovan bol u donjem desnom delu trbuha, prvi je korak u otkrivanju upale. Analiza krvi obično pokazuje povećan broj belih krvnih zrnaca, a ultrazvučnim pregledom moguće je otkriti žarište upale, dok se RTG dijagnostikom utvrđuje eventualna ruptura apendiksa. Jedna od najpouzdanjih metoda je CT skeniranje, kojom se pored apendicitisa može videti eventualno nakupljanje tečnosti u trbušnoj šupljini, nastalo kao posledica pucanja crvuljka.
Apendiks (crvuljak) je deo creva smešten u donjem desnom delu trbušne duplje. Ova crvolika, izvijugana struktura u narodu se pogrešno naziva slepo crevo, a zapravo “izrasta” iz slepog creva (caecuma) velikog, vrećastog dela debelog creva, koje se nalazi na mestu gde se spajaju tanko i debelo crevo.
O ulozi apendiksa postoje suprotni stavovi — od toga da je potpuno nefunkcionalan embriološki zaostatak, pa do mišljenja da ima ulogu u izgradnji imuniteta organizma. Činjenica je da apendiks, zbog veoma čestih upala, ima veliki klinički značaj, kako u dečjem dobu, tako i kod odraslih.
Šta je apendicitis?
Apendicitis je upala apendiksa koja nastaje kao posledica razvoja štetnih mikroorganizama (bakterija, virusa, gljivica) na sluzokoži crvuljka, odakle se infekcija širi na spoljnu opnu, zbog čega ona biva oštećena. Glavni mehanizam u nastanku upale jeste blokada u unutrašnjosti apendiksa, što za posledicu ima povećan pritisak i ometanje protoka krvi u ovom delu creva, sa gangrenom ili rupturom (pucanjem) kao najtežim komplikacijama. U većini slučajeva bloks izaziva neko strano telo ili ostali crevni sadržaj. Poneke bakterijske ili virusne infekcije u sistemu za varenje mogu dovesti do oticanja limfnih žla: koje pritiskaju apendiks. kod malog broja pacijenata zabeležena je pojava upale slepog creva nakon povrede stomaka.
Prva manifestacija bolesti jeste bol slabijeg intenzitel u predelu pupka, da bi se bol premestio na desnu stranu stomaka gde se pojačava, posebno tokom kretanja, podizanja desne noge, dubokog disanja, kašljanja ili kijanja. Cela regija postaje osetljiva na dodir, a mogu se javiti i povišena telesna temperatura, mučnina, povraćanje, slab apetit, zatvor ili vodenasta stolica.Bolesnik ima utisak da mu je stomak pun gasova i da će simptomi proći ukoliko se “olakša”, što je zabluda. U takvim slučajevima nikako ne treba posezati za laksativima ili lekovima protiv bolova, već je neophodan hitan odlazak kod lekara. Osetljivi deo ne sme se utopljavati, jer može doći do pucanja crvuljka. Svi nabrojani simtomi upale slepog crva razvijaju se u roku od 4 do 48 časova i spadaju u tipične simptome upale.
Problemi obično nastaju kod pacijenata koji imaju atipične simptome upale slepog creva— poput bola u donjem levom delu stomaka. U tom slučaju najčešće se radi o veoma dugačkom apendiksu koji se prostire do leve strane trbuha, ili je anatomski smešten u levoj polovini abdomena (redak razvojni poremećaj). Ponekad simptomi upale slepog creva mogu biti nespecifični ili jedva primetni, u vidu opšte slabosti, te se dešava da se pacijent otpusti kući sa pogrešnom dijagnozom (upala urinarnog trakta, gastroenteritis, upala jajnika).
Lečenje upale slepog creva
Uobičajena je praksa da se apendicitis tretira kao hitan hirurški slučaj, jer se samo kod veoma malog broja pacijanata zapaljenje javlja u blažem obliku, kada se uspešno sanira antibioticima. Operacija (apen-dektomija) je najuspešnija uko-liko se izvede do 36 sati nakon početnih simptoma. Čak i kada upala nije velika, crvuljak se preventivno hirurški odstranjuje kako bi se sprečila njegova eventualna dalja zapaljenja i ruptura.
U slučajevima kada dode do pucanja apendiksa i razlivanja njegovog sadržaja u trbušnu duplju ili pak pojave apscesa, pre nego što se crvuljak odstrani, sprovodi se drenaža u cilju odstranjivanja tečnosti i gnoja. Hirurški postupak izvodi se na dva načina: klasičnim rezom od nekoliko centimetara, ili u novije vreme sve popularnijom laparaskopskom metodom (uvođenje malog teteskopa povezanog sa video-kamerom), kojom se ujedno precizno dijagnostikuje stepen upale. Laparaskopija ima veliku prednost u odnosu na klasičan hirurški zahvat, jer operacija traje kraće, a rez je mnogo manji, čime se skraćuje i period oporavka. U većini slučajeva, pacijenti se vraćaju normalnim aktivnostima nakon jedne do tri nedelje, što zavisi od vrste upale, eventualnog postojanja rupture i vrste hirurškog zahvata.
KOMPLIKACIJE UPALE SLEPOG CREVA
Najčešća komplikacija upale slepog creva jeste oštećenje (perforacija) apendiksa, do kojeg dolazi usled kasne dijagnoze ili odlaganja lečenja. U tom slučaju, sadržaj zaražen mikroorganizmima razliva se iz “slepog creva” i dospeva u trbušnu šupljinu uzrokujući pojavu apscesa (gnojnih džepova), infekciju potrbušnice (peritonitis), bolove i napetost u stomaku. U retkim slučajevima se kao posledica upale crvuljka može javiti blokada creva. Pošto crevni mišići prestanu da rade, nakupljaju se tečnosti i gasovi, stomak otiče i javlja se mučnina praćena povraćanjem. Najopasnija komplikacija apendicitisa je sepsa, stanje kod kojeg se infekcija širi putem krvi do drugih delova tela. Ovo je veoma ozbiljna, po život opasna, ali na sreću najređa komplikacija.
source: lepota & zdravlje