cetvrtak, 15. nov 2012, 10:42 -> 16:27
Obožavan u gastronomiji zbog raskošne arome, cimet se koristi širom sveta kao dodatak hrani, ali ima podjednako veliki znacaj za ublažavanje bolova u želucu, slabokrvnosti, loše cirkulacije, kostobolje i drugih oboljenja. Ipak, nije svaki cimet isti, a najbolja svojstva ima onaj poreklom sa Šri Lanke.
Cimet je jedan od najstarijih i najaromaticnijih zacina koji se zbog svojih svojstava kroz istoriju koristio i kao lek.
Ovaj zacin potice sa Šri Lanke (Cejlon), ali se danas uzgaja u vecini toplih i vlažnih tropskih krajeva. Miris mu je jak, a ukus topao, ljutkast i pomalo kiseo.
Zbog svojih organoleptickih svojstava i fizioloških ucinaka upotrebljavao se u kulinarstvu i medicini, a oduvek je bio i nezaobilazni sastojak mirisnih kompozicija.
U novije vreme se cimetu, na osnovu rezultata naucnih istraživanja, pripisuju pozitivni efekti na artritis, bolove u želucu, gastritis, kostobolju, gljivicne i bakterijske infekcije, dijabetes i kandidu.
Takode, pomaže kod loše cirkulacije, slabokrvnosti, slabog pamcenja, menstrualnih tegoba, povišenog holesterola i triglicerida, problema s jetrom i mokracnim kanalima.
Ipak, pri kupovini ovog zacina treba voditi racuna jer nije svaki cimet isti i podjednako zdrav.
Pravi cimet se dobija samo iz vrste koja uspeva na Šri Lanci, dok se u prodaji mnogo cešce nalazi takozvani „kineski cimet" ili kasija. Razlika je u sadržaju supstance kumarina ciji je sadržaj u hrani zakonski ogranicen, a u kineskom cimetu ga ima više nego u pravom.
Unošenje vecih kolicina kumarina može dovesti do oštecenja jetre i bubrega, pa je pametno raspitati se kod prodavca o poreklu proizvoda pre kupovine.
