ponedeljak, 12. nov 2012, 11:58 -> 19:37 Delovi mozga odgovorni za rasudivanje, strah i negativne emocije prestaju da rade u blizini osobe u koju smo zaljubljeni, zbog cega se cesto upuštamo u romanse sa osobama koje nisu baš idealne. Do ovog privremenog ludila dolazi zbog iskonske želje za reprodukcijom, smatraju strucnjaci.Naucnici su poceli da otkrivaju misteriju koju niko do sada nije uspeo potpuno da definiše – ljubav!
Nove tehnologije omogucile su im da proniknu u suštinu procesa koji se dešavaju u mozgu kada se zaljubimo.Skeniranjem je utvrdeno koje se regije mozga aktiviraju i, još važnije, koje se gase tokom udvaranja.
Frontalni korteks, veoma važan za rasudivanje, potpuno se iskljucuje kada se nalazimo u blizini osobe koja nam se dopada zbog cega prestajemo da sumnjamo i kriticki razmišljamo, pokazalo je snimanje magnetnom rezonancom.
Delovi mozga koje ljubav „gasi“Semir Zeki, profesor na Londonskom univerzitetskom koledžu, smatra da se mozak ovako ponaša zbog više biološke svrhe – mogucnosti reprodukcije.Pored odlucivanja, primeceno je da su oslabljeni i delovi mozga kojima se kontrolišu strah i negativne emocije. Zbog toga lakše dolazi do fizickog kontakta dve osobe, ali i zanemarivanja svih saveta prijatelja da „nije on(a) za tebe".Uprkos tome, u poslovnom okruženju zaljubljene osobe mogu sasvim normalno da rasuduju i donose odluke. Stanje se menja jedino kada se u blizini pojavi predmet požude.
Rezultati istraživanja su, takode, pokazali da se nivo dopamina, hemijske supstance koja se nalazi u mozgu, povecava kada smo zaljubljeni. Ta supstanca ima presudan uticaj na osecanja zadovoljstva i bola, a povezana je sa željom, privlacnošcu i euforijom.Slican efekat kao ljubav na nivo dopamina ima i uzimanje odredenih narkotika poput kokaina.
