18. 04. 2013. 08:00h | Magazin, Vestionline| foto: cretalive.gr
Ubrzan puls pri mirovanju, izmeren pošto ste prestali s aktivnostima bar pet minuta, može cak utrostruciti šanse od prerane smrti, pokazuje novo istraživanje danskih naucnika. Ubrzan puls pri mirovanju, izmeren pošto ste prestali s aktivnostima bar pet minuta, može cak utrostruciti šanse od prerane smrti
Iako se puls, izmeren u mirovanju, od 60 do 100 otkucaja u minutu smatra normalnim, studije su pokazale da se rizik od prerane smrti menja i unutar ovog raspona. Više otkucaja u minutu povezano je s mogucom preranom smrti, tvrde naucnici.
Puls izmeren pri mirovanju izmedu 51 do 80 otkucaja u minutu povezan je s 40 do 50 posto povecanim rizikom od prerane smrti u poredenju s onima koji imaju 50 i manje otkucaja za minut. Puls od 81 do 90 otkucaja u minutu udvostrucuje rizik od prerane smrti, a onaj više od 90 otkucaja u minutu utrostrucuje.
Prethodna istraživanja su ustanovila da sredovecni ljudi s ubrzanim pulsom verovatnije umiru od srcanih bolesti. Redovno vežbanje uglavnom rezultira sporijim pulsom u mirovanju, ali nova studija je otkrila da su u slucaju da ipak imaju ubrzani puls ugroženi i oni cija je fizicka kondicija nadprosecna, upozoravaju autori studije.
Danski naucnici merili su puls oko 3.000 sredovecnih muškaraca koje su o zdravstvenim navikama intervjuisali 1971. godine. U razdoblju od 1985. do 1986. još su jednom pregledani te su im opet merili puls.
Šesnaest godina kasnije pregledajuci državne podatke istražili su ko je od njih još živ. Skoro 40 posto umrlo je do 2001. godine, piše u medicinskom casopisu Heart.
Lekari preporucuju da poduzmete mere prevencije, a to su pre svega dobra fizicka kondicija, uravnotežena ishrana i nepušenje.
Rezultat je pokazao da su oni s najbržim pulsom imali i najveci rizik od prerane smrti, bez obzira na kondiciju.
Izracunali su da za svakih 10 do 22 dodatnih srcanih otkucaja u minutu mirovanja rizik od prerane smrti raste za 16 posto. Zakljucili su da ubrzani puls u mirovanju nije tek pokazatelj loše kondicije, nego je sam po sebi faktor rizika.