ponedeljak, 15. apr 2013, 16:44 -> 18:51 Rekonstrukcijom starog bubrega koji su iskoristili kao neku vrstu kalupa, lekari Opšte bolnice „Masacusets“ uspeli su da, u laboratorijskim uslovima, stvore jedan od najkomplikovanijih organa. Iako još uvek nisu ni blizu efikasni kao prirodni, procenjuje se da bi za pet godina ova tehnologija mogla da pocne da se primenjuje na pacijentima.
Americki naucnici objavili su da su prvi put u laboratoriji napravili veštacki bubreg, da su ga uspešno presadili na životinjama i da je poceo da proizvodi urin.
Slicne tehnike stvaranja jednostavnih veštackih delova tela vec se koriste na pacijentima. Bubreg je, medutim, dosad prvi od najkomplikovanijih organa koji su naucnici uspeli da naprave u laboratorijskim uslovima.
U studiji, objavljenoj u casopisu Nature Medicine, istice se da veštacki bubrezi nisu tako efikasni kao prirodni, ali istraživaci regenerativne medicine veruju da to podrucje ima ogroman potencijal.
Faze u stvaranju veštackog bubrega
Profesor Martin Bircal sa Univerzitetskog koledža „London", je, gostujuci u Bi-Bi-Sijevoj radijskoj emisiji Džastina Veba, objasnio da bi ova tehnologija mogla da se primeni na pacijentima za oko pet godina.
Bubrezi filtriraju krv kako bi iz nje uklonili otpadne materije i višak vode. To su i najtraženiji organi za presadivanje, sa dugim listama cekanja.
U ovoj tehnici, naucnici koriste stari bubreg koji ociste od svih starih celija kako bi dobili kalup slican sacu košnice. Potom se bubreg rekonstruiše celijama uzetih od pacijenta.
Ova tehnika imala bi dve znacajne prednosti nad aktuelnim vidom presadivanja bubrega. Naime, tkivo bi odgovaralo pacijentu koji više ne bi morao da ceo život pije lekove za potiskivanje imunog sistema radi sprecavanja odbacivanje presadenog organa.
Time bi se, ujedno, znatno povecao broj organa dostupnih za transplantaciju. Vecina organa u ponudi biva odbacena, ali bi se oni mogli iskoristiti kao osnov za stvaranje novih.
Dovoljno i 10 do 15 odsto funkcionalnosti
Kako prenosi Bi-Bi-Si, ovi veštacki bubrezi su delo istraživaca Opšte bolnice Masacusetsa (MGH).
Naucnici su iz pacova izvadili bubreg i s njega „isprali" sve stare celije. Dobili su mrežu proteina, svojevrstan kalup koji oblikom nalikuje bubregu i sadrži mrežu krvnih sudova i drenažnih cevcica.
Potom su ubrizgane nove celije koje su se vezale za kalup, te je na taj nacin bubreg rekonstruisan.
Laboratorijska testiranja pokazala su da je u poredenju sa prirodnim, veštacki bubreg u stanju da proizvodi 23 odsto urina.
Nakon presadivanja pacovima, proizvodnja urina pala je na svega pet odsto.
Voda istraživanja dr Harald Ot objasnio je, medutim, da bi vracanje cak i delica prirodne funkcije bubrega moglo da bude dovoljno.
„Rad bubrega od 10 do 15 odsto vas vec cini nezavisnim od hemodijalize", naveo je u izjavi za Bi-Bi-Si.
„Mislim da bi potencijalni klinicki ucinak uspešnog tretmana bio ogroman", istakao je Ot, podsetivši da samo u SAD trenutno na presadivanje bubrega ceka 100.000 bolesnika, a da se godišnje obavi svega 18.000 transplantacija.
