Naucnici sa Univerziteta Indijana nedavno su dokazali da muškarci koji placu imaju više samopouzdanja nego oni koji zadržavaju suze. Podaci do kojih su došli ukazuju na to da suze smanjuju alergije, ublažavaju bol kod reumatoidnog artritisa, sreduju imuni sistem itd.
U studiji iz 2006. godine, strucnjaci su proucavali reakcije 60 osoba koje su patile od ekcema i alergije dok su gledale srceparajucu porodicnu dramu “Kramer protiv Kramera”. Do rezultata su strucnjaci došli tako što je ispitanicima pre filma na kožu stavljen lateks, a kasnije su merili njihove reakcije. U poredenju s onima koji nisu pustili suzu, uplakani gledaoci imali su manju reakciju na lateks, a njihova koža imala je i niži nivo markera upale imunoglobulina.
Druga, japanska studija s pacijentima koji boluju od autoimune bolesti reumatoidnog artritisa, otkrila je da oni koji placu osecaju manji bol i imaju manje simptoma nego oni koji trpe i ne placu. Pretraga krvi odmah nakon plakanja pokazala je da je nivo prirodnih imunoloških hemikalija, koje inace pogoršavaju ovu bolest, bila manja i da ti pacijenti bolje kontrolišu stanje bolesti posle godinu dana.
Mnogi strucnjaci isticali su da je ovo dokaz da su suze prirodna odbrana tela protiv hormona stresa, koji bi mogli da naškode telu. Plakanje prati pojacana aktivnost u parasimpatickom nervnom sistemu, a njegov posao je da smiri telo nakon stresnog dogadaja i uspori rad srca. Pojedine studije ukazuju na to da plakanje povecava nivo oksitocina, hormona srece, koji onemogucava ispuštanje hormona stresa kortizola.
- Studija objašnjava da žene po pravilu placu više, ali se cini da oba pola placu podjednako tokom velikih životnih dogadaja kao što je žaljenje za umrlim, objašnjava profesor Ad Vingerhoets, psiholog i vodeci strucnjak na podrucju plakanja sa Univerziteta Tilburg u Holandiji.
Medutim, uporede li se sa ženama, muškarci cešce placu zbog pozitivnih dogadaja, dok ženske suze uglavnom poteku zbog onih negativnih. Za tu razliku strucnjaci uglavnom okrivljuju hormone i objašnjavaju da testosteron suzbija potrebu za plakanjem, dok ženski hormon prolaktin podstice saosecanje i suze.
Profesor Vingerhoets tvrdi da na kolicinu suza utice i sposobnost saosecanja i neuroticnost. Što je osoba neuroticnija, to ce biti osetljivija na osecanja drugih ljudi i lakše ce zaplakati. Cešce cemo plakati i ako smo neispavani ili pod uticajem alkohola, jer oba stanja umanjuju kontrolu nad osecajima i reakcijama.
(Telegraf.rs / Tanjug)
