Tokom vruc´ih, sparnih letnjih meseci cesto boravimo u klimatizovanim prostorima, a nekada i satima sedimo direktno izloženi duvanju hladnog vazduha iz klime na poslu, kod kuce ili u automobilu. Kakvi su sve ucinci klima uredaja na naš organizam saznajte pre nego što pomislite da bez njih ne možete da živite. Rashladite vazduh tek toliko da ne bude prevruce. I što cešce otvarajte prozor - i zbog zdravlja i zbog srece
Sa korišc´enjem klima uredaja treba postupati oprezno, a idealna temperatura unutrašnjeg prostora po pravilu je 7-8 stepeni niža od spoljne temperature. Konkretno, ako spoljna temperatura iznosi 34 stepena, klima uredaj treba podesiti da hladi na 26-27 stepeni. Takvu temperaturnu razliku ljudski organizam dobro podnosi.
Kod osoba sa zdravstvenim problemima, treba biti posebno oprezan prilikom podešavanja temperature u unutrašnjem prostoru, jer izlazak na vrlo visoke spoljne temperature može biti opasan, pogotovo za osobe s niskim pritiskom i starije osobe koje imaju probleme sa cirkulacijom.
Klima uredaji, ako su pravilno odabrani, instalirani i održavani, prilikom hladenja, cišc´enja i vlaženja vazduha ne bi trebalo da budu opasni po zdravlje ljudi. Oni imaju pozitivan ucinak kako na zdrave tako i na one koji pate od alergija i astme. Isto tako, klima uredaj može se koristiti za osiguravanje ciste, bezbedne, hipoalergijski atmosfere kakva je neophodna u bolnickim operacionim salama i drugim sredinama gde boravi veliki broj ljudi (na primer bioskopa i avioni). Medutim, neodržavani klima-uredaji mogu dovesti do širenja mikroorganizama, najcešc´e Legionelle pneumophilae, odgovorne za legionarske bolesti, i drugih termofilnih aktinomiceta.
Klima uredaj suši vazduh u prostoriji što onda izaziva sušenje sluzokože nosa koja pak slabije procišc´ava vazduh koji udišemo (od virusa, bakterija i alergena). Uzrok prehlade ili alergije nije klima uredaj, vec´ bakterije, virusi ili alergeni. Direktno duvanje, isušivanje vazduha i izostanak dovodenja svežeg vazduha može dovesti do negativnih efekata klima uredaja i na kožu tako što ju isušuje i time se pogoršavaju stanja raznih dermatitisa i ekcema.
Pravi sveži vazduh u prostoru važan je za mešanje vazduha, kako bi se postigao zadovoljavajuc´i stepen kvaliteta vazduha. Teoretski bi stalni boravak u klimatizovanom okruženju bez ovlaživanja i udisanja svežeg vazduha mogao dovesti do smanjenja imuniteta, jer nedovoljna kolicina kiseonika otežava normalno funkcionisanje belih krvnih c´elija koje ucestvuju u borbi protiv bakterija.
Manja kolicina kiseonika u vazduhu koji udišemo mogla bi da povec´a krvni pritisak i broj otkucaja srca - ali za to je ipak potrebno ekstremna niska kolicina kiseonika. Nivo kiseonika u krvi takode je povezan i sa nivoom serotonina, "hormona srec´e". Dakle, raspoloženje na otvorenom i u zelenilu uvek je bolje nego u zatvorenim prostorijama, bez obzira na klima uredaje.
