Ogovaranje se vekovima smatra razgovorom bez pokrica koji cesto ima tendenciju ka narušavanju poverenja i ugleda.
Medutim prema navodima relevantnog americkog casopisa "Journal of Personality and Social Psychology" tracarenje opušta i cini bitan deo naše svakodnevice.
Psiholozi Berklija, priznatog kalifornijskog fakulteta, sproveli su niz istraživanja koja govore u prilog takozvanom prosocijalnom ogovaranju koje nastaje kao rezultat želje za upozoravanjem drugih clanova društva na necije nepoštenje. ***Znate li koji ste tip "nove" žene?
Tako su u ovom opsežnom istraživanju, u kojem je ucestvovalo više od 500 osoba, potvrdene brojne beneficije popularnog šuškanja iz leda. Naime, ono smanjuje frustraciju nakon uocene nepravde, sprecava iskorišcavanje te propagira velikodušno ponašanje. Na taj nacin ogovaranje opstaje kao vid altruizma.
Ipak valja naglasiti da je navedeno istraživanje obuhvatilo tek prosocijalno ogovaranje, te na taj nacin izostavilo trcarenje prouzrokovano željom za osvetom i širenjem nepoverenja zbog kog se ovaj celokupni pojam najcešce spominje u negativnom kontekstu.
S americkim kolegama slažu se i holandski naucnici sa Univerziteta u Amsterdamu koji tvrde da cak 90 posto razgovora cini ogovaranje. ***Jednostavan trik za bolju memoriju
"Razmena informacija služi kao upozorenje drugih kolega na osobe koje ne izvršavaju svoj posao.", naglašavaju autori istraživanja Bjanka Bersma i prof. Gerben Van Klef. Studija objavljena u casopisu "Journal of Applied Social Psychology", krajem proše godine, objedinila je rezultate ispitivanja sprovedenog nad oko 300 studenata.
Iako su postojala odstupanja, ispitanici su kao glavni motiv odgovaranja naveli nameru zaštite grupe od štetnog delovanja pojedinaca. Isto tako, potvrdeno je da je ogovaranje cesto inicirano i radi prikupljanja korisnih informacija.
Na ovaj nacin koncept tracarenja dobio je novu, pozitivnu dimenziju potvrdenu od strane strucnjaka i dao svim tracarama zeleno svetlo za ovu vrstu razbibrige, piše She.
