Foto-ilustracija: Foter/placbo
Glasno i eksplozivno kijanje u vecini slucajeva dolazi od osobe koja je otvorena i demonstrativna, dok ce sramežljive osobe pokušati da zaustave kijanje, što ce rezultirati utišanim zvukom.
- Kijanje je poput smeha. Neko se smeje glasno, neko nežno. Slicno je i s kijanjem. To je više psihološka stvar i otkriva kakva je neko licnost u suštini, kao i strukturu karaktera – kaže neurolog Alan Hirš.
Kijanje je refleks koji izazivaju klice, polen i prašina infiltrirana u nosu, a mozak šalje poruku da organizam mora da se osloboditi napasti. To podstice duboki udah koji vazduh zadržava u plucima, dolazi do zatezanja grudnih mišica, što stvara pritisak koji nas tera da kijamo.
- Kijanje je nesvesni fenomen, deo telesnog mehanizma za odbranu, nacin na koji se ciste bakterije koje mogu da budu štetne za organizam. Ipak, moguce je kontrolisati nacin na koji ce izaci – istice dr Gordon Sigel.
Eksperti kažu kako oblik nosa i struktura kostiju lica igraju malu ulogu u tome kako ce zvucati naše kijanje, a vecina ljudi uopšte ne razmišlja o tome, vec se to dešava kao prirodna i automatska radnja.
(kliX.ba; Telegraf.rs)
