BEOGRAD - Sa lepim vremenom stigla je i najezda komaraca, a sa njima i strah od mnogih bolesti koje prenose, kao što su denga, žuta groznica, virus Zapadnog Nila, cikungunja groznica, a strucnjaci se slažu da su globalno otopljavanje, tropske vrucine, migracija stanovništva, doneli u naše krajeve infektivne bolesti koje su bile nepoznate na ovom podneblju.
Oni takode ukazuju da su se vratile i stare bolesti koje su bile iskorenjene na ovim prostorima Evrope, poput malarije.
Koordinator za vektorske zarazne bolesti i zoonoze u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic - Batut" dr Bojana Grgic rekla je Tanjugu da je prošle godine prvi put kod nas registrovan virus Zapadnog Nila, ali da postoji opasnost da se pojave i denga i cikungunja groznica, jer su registrovani u okruženju.
CUVAJTE SE KRPELJA Prof. Delic istakao da je realno ocekivati i pojavu infekcija koje se prenose ujedom krpelja, da su u Hrvatskoj i Sloveniji registrovani krpeljni encefalitisi, i da ce testovi za dokazivanje ove bolesti biti dostupni u Srbiji ove godine.
Ona je naglasila da ce se nadzor, što se tice virusa Zapadnog Nila, obavljati i ove godine u humanoj populaciji, ali je dodala da bi mnogo znacilo da se u nadzor ukljuce i veterinarske ustanove.
Komarci, kako kaže, više ubadaju životinje nego ljude (posebno konje), prenose im infekciju i njihovim pracenjem na odredenom podrucju znalo bi se da li je virus u cirkulaciji.
"Sve te službe treba nas da obaveste da na odredenom podrucju imamo cirkulaciju virusa, da treba da podignemo sistem i da pratimo šta se dešava u humanoj populaciji i da na vreme upozorimo ljude", naglasila je ona.
Grgic je pojasnila da je za groznicu Zapadnog Nila karakteristicno da se infekcija uglavnom odvija bez simptoma ili su toliko blagi i nespecificni da niko ne bi pomislio da se radi o nekom egzoticnom oboljenju, a da se teži oblik bolesti u vidu meningitisa ili encefalitisa, koji zahteva bolnicko lecenje, razvija kod jedne od 150 ubodenih osoba.
KAKO DA SE ZAŠTITITE Dr Grgic kaže da treba izbegavati boravak napolju, bar dok se ne sprovede akcija zaprašivanja, kao i da treba izbegavati periode kada komarci najviše ubadaju, a to je sumrak ili rano jutro. “Ukoliko vec moramo da boravimo u tom periodu napolju treba nositi adekvatnu odecu dugih rukava, a ako to nije moguce onda nepokrivene delove kože treba mazati sredstvima koja odbijaju komarce”, nagasila je ona. Kuca se od komaraca može zaštititi stavljanjem mrežica na prozore, ali i sredstvima za uništavanje komaraca. “Vodu u posudama koja se zadržava treba menjati, jer ta ustajala voda je pogodno stanište za razmnožavanje komaraca. To su stvari koje mi za sebe možemo da uradimo”, zakljucila je naša sagovornica.
Prvi oboleli od groznice Zapadnog Nila otkriven je prošle godine pocetkom jula, a 71 pacijent imao je verovatnu ili potvrdenu infekciju.
“Od ovog broja negde oko 75 posto pacijenata javilo se na teritoriji Beograda, oko odsto iz južno Banatskog i Sremskog okruga. To su bila podrucja pogodena infekcijom”, ukazala je dr Grgic.
Govoreci o ostalim bolestima koje mogu da prenesu komarci, ona je naglasila da denga i cikungunja groznica nisu registrovane u Srbiji, ali da je denga registrovana u Hrvatskoj i Francuskoj, a cikungunja groznica u Italiji, što ukazuje da se mogu pojaviti i kod nas.
Direktor Klinike za Infektivne i tropske bolesti KCS prof. dr Dragan Delic naglašava da za njega kao infektologa nije dilema da li ce pojedinih infektivnih bolesti biti, samo je pitanje vremena kada ce se one pojaviti.
On kaže da je virus Zapadnog Nila dokazan prošle godine, jer su bili dostupni testovi za dokazivanje ove infekcije, što ne znaci da ga nije bilo i ranije.
“Stvorili su se odredeni uslovi da se ta infekcija pojavi u našoj populaciji, a to su migratorne ptice, koje su domacini za ovu infekciju, tu su komarci koji prenose infekciju sa ptica na coveka i tu je populacija koja nema imunitet”, rekao je Delic.
On je naglasio da je samo u ovoj ustanovi prošle godine od virusa Zapadnog Nila leceno 58 pacijenata, da je desetak pacijenata umrlo i da su to uglavnom bili stariji bolesnici sa nekim hronicnim bolestima.
On je upozorio da klimatske promene, porast temperature, migracija stanovništva pogoduju prenosiocima odredenih infekcija, a posebno komarcima, i da ce se nove infektivne bolesti pojaviti na ovom podneblju, ali da ce se ponovo vratiti i one koje su bile skoro iskorenjene, poput malarije.
Pobeci od komaraca ne možemo, ali se možemo zaštititi kako bi njihove ubode sveli na minimum.
