Vec nekoliko hiljada godina koriste se lekovita svojstva bosiljka. U novije vreme to se cesto zaboravlja, pa je ovaj eliksir zdravlja nepravedno proteran u kuhinju gde suvereno vlada mediteranskim jelima.
Osim prijatnog ukusa, ocaravajuceg mirisa i lepog izgleda, što mu je obezbedilo sigurnu poziciju u kuhinji, bosiljak (Ocimum basilicum) ima osobine zbog kojih ga i nutricionisti i lekari vole.
Smatra se da je poreklom iz Indije, a da su za njega znali i Egipcani još pre više od 5.000 godina. Prema pisanim podacima, ovu biljku u Evropu su, oko 12. veka, doneli monasi.
Aromaticno bosilje od pamtiveka se koristi za verske obrede, kao zacin, ali i kao odlican prirodan saveznik pri vracanju narušenog zdravlja. Zbog korisnih sastojaka upotrebljavaju se stablo, grancice, listovi i cvetovi.
Kralj bašte bogat je lekovitim sastojcima i supstancama poput biljnih vlakana, glikozida, etericnih ulja, kamfora, metil-kavikola, mineralnih soli, saponina, tinol-lineola, cineola.
Upotrebljen kao zacin, bosiljak daje ukus jelu, poboljšava varenje teške hrane i cuva je od kvarenja.
Kulinari ga preporucuju kao dodatak jelima od krompira, kukuruza, karfiola i plavog patlidžana. Neizostavan je u mediteranskoj kuhinji za pripremanje preliva, a najbolji je u timu sa paradajzom.
Lekovitost bosiljka posebno dolazi do izražaja pri suzbijanju akni, kod lecenja anksioznosti, astme, bolesti bešike i mokracnih puteva, bolesti jetre, bolova u mišicima, migrene, gnojnih cireva, bolova u želucu, depresije, dijareje, ekcema, menstrualnih problema, prehlade i gripa, problema sa cirkulacijom, raznih infekcija.
Najcešce se koristi caj od bosiljka (listovi ne treba dugo da stoje u vreloj vodi), ali ne bi trebalo zaboraviti ni ulje, podsecaju strucnjaci, koje je delotvorno u rešavanju problema sa kožom.
Bosiljak deluje kao sedativ, može da umanji bolove, a dobar je i protiv grceva.
Zbog sedativnog dejstva ne preporucuje se trudnicama u pocetku trudnoce ni bebama.
