Hladenje skalpa specijalnom kapom, cime se lekovima protiv raka otežava pristup folikulima kose, omogucice da oboleli pacijenti ne izgube vlasi tokom hemoterapije, što daje psihološku snagu u borba protiv opake bolesti, tvrde americki naucnici.
Prvi put kada je Mirijam Lipton obolela od raka dojke, njena gusta kosa opala je dve nedelje po pocetku hemoterapije. Kada se rak vratio, Liptonova je „ohladila“ skalp i zadržala veci deo kose, ucinivši svoju bitku za opstanak nešto lakšom.
Gubitak kose je jedan od najgorih sporednih efekata hemoterapije ne zbog taštine vec stigme koja ga prati i otkriva svetu bolest koju bi mnogi radije zadržali za sebe.
„Nisam baš htela da šetam po samoposluzi i odgovaram na pitanja o mom raku“, rekla je AP-u 45-godišnja Liptonova. „Ako izgledate dobro spolja onda se osecate kao da možete da prebrodite sve“.
Americki naucnici sada ispituju eksperimentalni tretman ocuvanja kose i testiraju da li ledena kapa koja umrtvi skalp tokom hemoterapije može da ocuva kosu, kao što je to slucaj kod Liptonove. Taj metod je, piše americka agencija, vec u upotrebi u Evropi i Kanadi.
Liptonova je bila jedna od 20 americkih pacijanata koji su kapu testirali 2011. i vecina njih je zadržala više od pola svoje kose. Kosa Liptonove proredila se na temenu gde kapa nije dovoljno legla ali je zahvaljujuci gustim kovrdžama uspela da to prikrije. Nuspojave „ledene kape" su bol i glavobolja, kaže ona.
„Nije savršeno ali je lakše. Brže sam se osetila normalnom", kaže Liptonova koja je danas zdrava.
Ledene temperature navodno usporavaju dotok krvi u skalp cime je lekovima protiv raka otežan pristup folikulima kose. Širom sveta se prodaje nekoliko tipova hladnih kapa, ali americka Agencija za hranu i lekove nije odobrila nijednu.
Hladenje skalpa je ideja koja postoji vec decenijama ali nikada nije bila popularna u SAD zbog jedne brige: da li bi hladnoca mogla da spreci hemoterapiju da obuhvati i eventualne celije raka koje se kriju u skalpu?
Za dr Houp Rugo sa Univerziteta u Kaliforniji, zdravstveni radnici zanemaruju uticaj gubitka kose. Ona podseca da pacijenti cesto odlažu tretman kako bi izbegli gubitak kose, a drugima posao trpi kada klijenti vide da su bolesni.
„Iskreno, to je prvo ili drugo pitanje koje me pacijenti pitaju kada im preporucim hemoterapiju. Nije: 'da li cu biti izlecen' vec 'da li cu izgubiti kosu'“, kaže dr Suzan Melin iz medicinskog centra „Vejk Forest“.
Kasnije ovog leta Rugo i Melin ce poceti studiju na 110 pacijenata sa ranim fazama raka kako bi videle da li se „Dignikapa“ može koristiti.
Uska kapa je prikacena na mašine za hladenje dok su pacijenti na hemoterapiji. Njihova kosa bice fotografisana kako bi se pratilo da li opada i u kojoj meri i bice poredeni sa malom grupom slicno bolesnih pacijenata koji ce primati hemoterapiju bez „ledene kape“.
Ako se studija pokaže uspešnom „Dignikapa“ ce biti prihvacena kao medicinsko pomagalo u SAD.
