Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/stockimages
Istraživanje je obuhvatilo na stotine osoba koje su preživele infarkt. Utvrdeno je da su ljudi koji su izražavali bes u godini uoci srcanog udara imali više nego dvostruko veci rizik od srcanog udara.
- Postoji privremeno viši rizik od infarkta posle izliva besa – kaže voditelj istraživanja Elizabet Mostofski s Medicinskog fakulteta na Harvardu u Bostonu.
Što je intenzivniji bes, koji se manifestuje i bacanjem predmeta oko sebe i pretnjama drugima, to je veci rizik, utvrdili su naucnici u radu objavljenom u casopisu “The American Journal of Cardiology”.
Najintenzivniji izlivi bili su povezani s više nego cetvorostruko vecim rizikom, dok su blaži izlivi ljutnje bili povezani s manje nego dvostrukim rizikom. Podaci su prikupljeni u okviru istraživanja uzroka srcanih udara kod 3.886 pacijenata, koji su izmedu 1989. i 1996. pretrpeli infarkt. Ukupno je 1.484 pacijenata otkrilo je da su imali napade besa u prethodnoj godini, a od tog broja njih 110 imalo je izliv gneva dva sata pre srcanog udara.
Foto-ilustracija: Foter
Ljutnja je emocija koja oslobada epinefrin i norepinefrin, a ovi hormoni povecavaju krvni pritisak, puls, sužavaju krvne sudove i cine bela krvna zrnca “lepljivijim” što povecava rizik od krvnih ugrušaka, pa naucnici smatraju da bi to bio jedan od nacina na koje izlivi besa mogu dovesti do infarkta.
- Suprotno uvreženom mišljenju da je bes najbolje izbaciti iz sebe, taj postupak ipak ostavlja trag na organizmu i nema nicega katarzicnog u tome – kaže Džejms O’Kif iz bolnice Sveti Luka u Kanzas Sitiju.
Naucnici su utvrdili i da su pacijenti na lekovima iz grupe beta blokatora imali manji rizik od srcanog udara posle izliva besa i sugerišu da bi taj lek mogao preventivno da deluje kod osoba sklonih izlivima besa.
(Tanjug)
