Zašto su neki narodi vitkiji od drugih?

Ceo svet veruje da su Francuskinje vitke, a za oblinama brazilskih žena okreće se cela planeta. Koja je tajna njihovog izgleda?
Zašto su neki narodi vitkiji od drugih?
SweetOnVeg / Flickr.com
Predstavljamo vam razloge zbog kojih neki narodi imaju manje problema s "epidemijom" gojaznosti, u odnosu na ostatak sveta.

Brazil: Jedu prilog od supernamirnica gotovo svakodnevno

Zašto su neki narodi vitkiji od drugih?
Geoff Peters 604 / Flickr.com
Pirinač i pasulj su deo svakodnevice u Brazilu, da ih obično nazivaju rečju koja bi u slobodnom prevodu značila „osnova“ ili „baza“.

Brazilci znaju da je pasulj bogat složenim ugljenim hidratima, proteinima i antioksidansima i da stabilizuje nivo šećera u krvi. U kombinaciji sa pirinčem, dobijaju i neke aminokiseline, kojih nema u pasulju i dobijaju puni protein.

Štaviše, u poređenju sa tipičnim zapadnjačkim načinom ishrane, dijeta sadržana prvenstveno od pirinča i pasulja, snižava rizik od gojaznosti za 14 odsto, pokazala je studija objavljena u žurnalu Obesity Research.

Indija: Kari ima posebne moći

Zašto su neki narodi vitkiji od drugih?
Devika_smile / Flickr.com
Začin turmerik je poznat po tome što indijskom kariju daje žutu boju i blago ljut ukus. Uz to, ovaj začin ima svoju ulogu i u topljenju kilograma.

Studija Tufts univerziteta pokazala je da kurkumin, aktivni sastojak turmerika, može da spreči širenje masnog tkiva sprečavanjem rasta novih krvnih sudova potrebnih za taj tip tkiva.

Drugo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Bafalu pokazalo je da reguliše metabolizam lipida. Takvi rezultati dobijeni su eksperimentima na životinjama, ali naučnici veruju da slično važi i za ljude.

Francuska: Nije uvek ključ u umerenosti

Zašto su neki narodi vitkiji od drugih?
luc legay / Flickr.com
Svi znaju da Francuskinje održavaju liniju tako što su umerene u svemu. Ipak, ta umerenost uglavnom se odnosi na unos sira i mesa. Voće i povrće oni jedu u svim životnim razdobljima i u velikim količinama.

Deca u Francuskoj, čim pređu na čvrstu hranu, dobijaju kašice od povrća. Roditelji i kasnije čine mnogo da svoju decu naviknu na različite ukuse povrća. To im polazi za rukom, jer su istraživanja pokazala da hrana koju probamo deset puta, može da nam se svidi.

Tajland: Ključ je u ljutom

Zašto su neki narodi vitkiji od drugih?
veer66 / Flickr.com
Čili papričice važan su sastojak tajlandske kuhinje. Čak i „bezazlena“ voćna salata može vas iznenaditi ljutinom.

Zbog sastojka kapsaicina, ljute papričice su idealne za mršavljenje, a ljutina, uz to, pomaže da sporije jedete i na vreme primetite da ste siti.

Japan: Svako jelo ima „svojih pet minuta“

Photocapy  / Flickr.com
Photocapy / Flickr.com
Japanci su dugovečan narod kojima gojaznost nije svojstvena. Iako ne možemo svi da jedemo alge, ribu ili zalivamo svaki obrok zelenim čajem, ovaj savet možemo primeniti: u Japanu se svaka namirnica, od skromnog pirinča do grilovanog mesa, posebno servira. Odvajanjem svakog sastojka jela, ne samo što ćete ceniti pojedinačne ukuse, nego ćete ukupno pojesti manje.

Mjanmar: Koriste meso kao prilog

Zašto su neki narodi vitkiji od drugih?
fabulousfabs / Flickr.com
U mnogim azijskim zemljama meso je mali deo obroka. Razlog za to je finansijske prirode – meso predstavlja hranu bogatih.

Meso je u Mjanmaru više prilog, nego glavni deo jela, a povrće i pirinač čine njegov najveći deo. Tako se smanjuje kalorijska vrednost obroka, ali i masnoće i holesterol.